Dogovorili smo se da odemo vozom u drugi grad. Mozda tamo nadjemo srecu. Naime, mi smo sirocici koji nema krov nad glavom. Ponekad nam neki dobri ljudi daju nesto za jesti i da prespavamo kod njih na jednu noc. Ali to je obicno samo kad je bas neko nevreme. Nasli smo se na stanici i krenuli da udjemo u voz. Nismo imali para za kartu pa smo se usunjali. Ja sam bila poslednja. Kondukter me je ugledao i povukao za ruku van voza. Srecom nije video ovu dvojicu.J ustin kad me video da su me uhvatili poceo je da vristi moje ime, uvek me je pazio i voleo kao sestru, srecom Ryan mu je stavio ruku preko usta da se ne bi vise drao jer bi ih uhvatili.
Plakala sam i vristala. Vise ih nikada necu videti. Neee. O moj Boze. Neee.
Kondukter koji me drzao me prekinuo moje vristanje.
"Malena gde ti zivis?"- pitao me je ljubazno
"Nemam dom,siroce sam"- odgovorila sam kroz jecaje.
"Ajde sad cemo te odvesti u dom za nezbrinutu decu."- rekao je i povukao me nezno ka tamo. Ja sam samo plakala. Nedostajace mi punoo.
|End of Flashback|
Autor: Vaki_Belieber
YOU ARE READING
FANFICTION 2015
RandomGlasanje traje od 28.11. do 28.12.2015. Srećno svim učesnicima! COPYRIGHT © 2015 by @balkanwrtingawards; all rights reserved