P.S. I hate you 2(Harry Styles) - bosnian translation

Chapter 21.

''Mamice.'' Tyler je rekao tiho dok sam ga njezno ususkala.

''Uredu je, dobro si.'' Promrmljala sam, smijeseci se slabo. ''Hvala Bogu.''

''Vidio sam ga.'' Sapnuo je.

''Koga, Tylera?''

''Rekao je da se zove Tyler.. rekao mi je da ti kazem da mu mnogo nedostajes.''

Osjetila sam trepet na srcu, dok su suze navirale na mojim ocima. Sigurna sam da ne zna tko je on, kada ga nikada nije ni vidio.. to znaci da je to on.

''Oh.'' Rekla sam u soku. ''Sta ti je jos rekao?''

''Rekao mi je da se vratim, on je bio taj koji mi je rekao da se vratim, mama. Tako sam i ucinio.''

Tyler.

Samo ime vraca me na toliko uspomena na sto sam brzo obrisala suze.

''Da li ti nedostaje takodjer?''

Prepostavljao je odgovor.

''Da, zapravo.'' Nasmijala sam se u polu sjecanja. ''Nedostaje mi toliko mnogo.''

''On je tako lijep, mama. Zasto je morao otici kao sto je to?''

''Ponekad lose stvari se dese dobrim ljudima, i svakako ne razumijem zasto.'' Promrmljala sam, postavljajuci glavu u svoje ruke. ''Ali meni je.. tako mi je lakse da si ovdje, budan.''

Klimnuo je glavom.

''Jesi li gladan? Ili..''

''Ne, ja sam uredu. Malo sam umoran i to je sve.'' Slegnuo je ramenima.

''To je uredu, potreban ti je odmor. Emma ce te vidjeti cim se probudis uredu?''

''Dobro.'' Sapnuo je, lagano zijevajuci.

''Lijepo spavaj.''

.

''Moram ga vidjeti, moram ih vidjeti Blue.'' Harry mi je govorio.

''Pa ne mozes ni ustati, Harry.'' Uzdahnula sam. ''To je uredu, samo cekaj. Vidjet ces ih poslije.''

''Dobro sam.'' Potvrdio je grubo, na sto sam podigla obrvu.

Pokusao je sjesti, te zatim ustati iz kreveta, ali onda je zavrsio psovanjem i uzdisanjem u boli, vracajuci na prijanji polozaj.

''Harry, ostani i dalje molim te tu, ne cini nista za mene.'' Spomenula sam, na sto je se on nasmijao.

''To nije smijesno, ti si isto neko dijete i to je zadnje o cemu se zelim sada brinuti.''

''Ti si tako odraslija.''

''Je li to uopste rijec?''

''Sta god to je u mom rjecniku.''

''A sta je to rjecnik?'' Nasmijao je se dok je u svojoj igri zakolutao ocima.

''Samo me poljubi.'' Rekao je na sto sam podigla obrvu.

''Nece ici na taj nacin, znas neces dobiti uvijek ono sto zelis.''

''Oh, ali zelim.'' Harry se nasmijao, uzimajuci me za ruku, gledajuci me u oci. Boze, mrzim kad to cini ponekad u pogotovo u krivo vrijeme.

Malo sam se nasmijala, naginjajuci se dok je uzeo svojim prstima moje lice. Usne su nam se susrele u mekom poljubcu prije nego sto sam cula kako se vrata otvaraju.

Povukla sam se sto je brze moguce te se okrenula cim sam to mogla, bila je to medicinska sestra koja je stajala na vratima smijeseci se. ''Zao mi je sto vas smetam.'' Ispricala je na sto je Harry odmahnuo rukom.