Numbers

5.

9 je ušao. Njegove svetlo plave oči su ravnodušno gledale u Lidiju i mene. 9 je visok i smeđokos sedmnaestogodišnjak, toliko sam uspela da saznam za sad, ali niko ne zna njegovo pravo ime. Kada je prvi put došao ovde predstavio se kao 9, nije želeo da iko zna njegovo pravo ime, i to je budilo znatiželju u meni. Da li se možda stidi svog pravog imena, pa se zato krije iza broja? Ne verujem. Možda ima dosije, pa ne želi da se to pročuje? Ne, definitivno ne.
" Princezo, požuri. Čekamo te već petnaest minuta, a imamo mnogo stvari da završimo " rekao je drsko i izašao. Princeza? U redu, čekaju me petnaest minuta i dosađuju se, ali nije morao da bude tako drzak. Nova sam u svemu ovome, i malo razumevanja nije na odmet.

" Vidimo se kasnije " rekla sam i izašla iz Lidijine ordinacije. Svi su pričali i šalili se osim 9. On je bio povučen, sedeo je i ćutao. Njegov pogled je bio usmeren u jednu tačku, i nije se pomerao. Fizički je bio prisutan a njegove misli su bile ko zna gde. Sela sam na svoje mesto i naš sastanak je počeo. Stolice su nam bile postavljene u krug, tako da je svako mogao da gleda svakoga. Devojke su dobile parne brojeve, a dečaci neparne, ili je samo ovaj put tako. Okrenula sam se ka 9 i pokušala da pronađem njegove prodorno plave oči, ali nisam uspela. Držao je glavu pognuto i gledao je u svoje duge isprepletane prste. Nije bio zainteresovan za današnji sastanak.

Na sastanku smo pričali o našim svakodnevnim obavezama i dobila sam satnicu za ovu nedelju, doslovno nam je svaki minut isplaniran. Svakog ponedeljka dobijamo raspored za tu nedelju. Naši obroci su određeni mesecima unapred, i obezbeđuju nam sve što nam je potrebno. S obzirom da nisam navikla da živim po pravilima, i da jedem i radim šta hoću i kad god hoću, biće mi teško da se priviknem. Nakon sastanka sam se upoznala sa lepšom polovinom izabranih. Nora je 8, Ana je 6, Melani je 4 i Kler je 2. Nas 5 ćemo deliti kuću, koja je udaljena 2km od našeg centra - ove zgrade. Na putu do kuće, pričale smo o našim životima pre 'transformacije'. Nora je bila najpopularnija i najlepša devojka u školi, ona na koje uvek najbolje izgledala, koja je pratila sve trendove i niko nije mogao da ostane ravnodušan prema njoj. Ana je bila najbolja u crtanju, njeni radovi su bili izloženi na raznim izložbama, od školskih preko do onih glamuroznih. Melani je bila u školskom horu i pevala je dosta solo pesama na probama, izdala je čak dva albuma i jedan album sa školskim bendom, a Kler je bila najbolja u pisanju.

Zaključak: Svaka od njih je bila najbolja u nečemu, izuzev mene. Ubeđivale su me da samo nisam dala šansu sebi da se pokažem i da sam sve vreme potiskivala ono što jesam. Ili možda nisam, možda ja i jesam stvarno obična devojka. Kada sam to rekla, Kler me je lupila po ruci. " U mom prisustvu nečeš govoriti da si samo jedna obična devojka, jer to NISI. Ne bi bila ovde sa nama da je tako " rekla je i nasmejale smo se. Donekle i jeste u pravu. Ne bih bila ovde da sam obična devojka. Oduvek sam smatrala sebe čudnom jer nisam uspevala da se uklopim. Nije da nisam uspevala, nisam bila odbačena, ali sam imala samo jednu pravu prijateljicu Lanu, ostali su bili oko mene samo kada im je nešto trebalo. Pitam se kako je i šta radi sada. Volela bih da mogu da joj ispričam sve o ovome, ali ne mogu, ovo je naša tajna, i moramo da je čuvamo po svaku cenu.

Uzela sam mobilni iz džepa da proverim da li me je neko zvao. Poruka od Lane- Hoćeš li da odemo do Cruisera na piće? Zaposlili su novog konobara, kažu da je diivan (:

Izvini, ne mogu, loše mi je, mislim da imam temperaturu. Drugii put :)

Ako bude bilo drugog puta, pošto ne verujem da možemo da izlazimo iz grada.

Ne mogu da prestanem da se čudim koliko se moj život promenio od jutros. Osećam se kao da ne pripadam ovde, kao da sam zalutala i da je ovo samo san. Morala sam da se uštinem da bih se uverila. Svako od njih je od svog detinjstva znao šta ih čeka kada napune 16 godina, znali su šta treba da rade i kako da postupaju. Godinama su obučavani da bi postali odlični izabrani, upoznati su sa našom istorijom i putovanjima Ja sam samo dovedena ovde, i od mene se očekuje da se što brže prilagodim i da postanem dostojna onoga što jesam.

" Sanjalice, stigle smo " Melani je rekla i štipnula me za lakat. "To je bolelo " protrljala sam lakat i nasmejala se. Nalazile smo se ispred snežno bele kapije koja je kroz dvorište vodila do velike bele kuće. Nora je otvorila kapiju i ušle smo u dvorište. U dvorištu se sa leve strane nalazio veliki bazen koji je trenutno bio pokriven zbog lošijeg vremena ovih dana. Možda živimo u savršenom gradu, ali ni ovde vreme nije sjajno. Sa desne strane se nalazio mali zeleni lavirint okružen raznobojnim cvećem, u čijem centeu se nalazila fontana, na kojoj su stajale ptice. Moje oči su upijale predivan prizor i trudila sam se da uočim i zapamtim svaki detalj ovog dvorišta.

Krivo mi je što se nisamviše trudila da obratim pažnju i upijem svaki prizor na putu ka ovom gradu. Jer ovo je moj novi dom, zar ne? Iako se i dalje osećam kao stranac, ja ovde pripadam, kao što je moj otac nekada. Pokušavla saam da ga zamislim kako se šetao ovuda i kako je kn provodio dane ovde. Donekle mi je sama pomisao da se skrivao i špijunirao devojke bila smešna, jer oni nisu imali internet i mobilne telefone.. Ili možda jesu, jer ovo je napredniji grad od svih u mojoj državi.

Kako smo se približavale kući, bivala sam sve nervoznija, zanimalo me je šta se nalazi unutra. Nora ne otvorila vrata i ispred nas ss nalazio hodnik, sa čijih strana su se nalazili veliki ormani sa dugačkim ogledalima. Pretpostavljam da tu drže jakne, kapute, čizme i cipele.
" Ne moraš da se izuvaš " Nora je dodala i krenula ka dnevnoj sobi koja se nalazila na kraju hodnika. Hodnik nije bio dugačak ali veoma funkcionalan. Dnevna soba je prostrana i ispunjena prelepim slikama poznatih slikara. Odiše na miris tek procvetalog cveća, što je čudno za ovo doba godine. Sa leve strane su se nalazila vrata koja su vodila u toalet i vrata koja su vodila ka biblioteci i radnoj sobi. Melani i Kler su sele na sofu crvene boje, a Nora me je uhvatila za ruku i nastavile smo obilazak kuće. Popele smo se na sprat na kome su se nalazle spavaće sobe i velika terasa. Na terasi smo imale tri ljuljaške, sto, suncobran i stolice. Terasa je imala pogled na bazen i na naše dvorište, što mi se sviđalo. U svakoj spavaćoj sobi se nalazio široki krevet, na kome je moglo da spava više osoba, a ne jedna. Pored njega se nalazi stočić sa noćnom lampom a u levom delu sobe se nalazio ogroman orman prepun garderobe.

Nakon što smo završile obilazak kuće iz snova, Nora i ja smo se priključile Melani i Kler u gledanju neponovljivog Harija Potera, dok je Ana svoje slobodno vreme provodila čitajući knjigu.