Numbers

8.

Utrčala sam u kuću, očiju punih suza. Nastavila sam da trčim prema svojoj sobi i okrenula sam glavu kako devojke ne bi primetile da plačem.
" Ema, jel sve u redu? " Ana je pitala, a ja sam je samo ignorisala. Kada sam ušla u sobu, zalupila sam vratima i bacila se na krevet. Suze su mi klizile niz obraze i nisam mogla da ih zaustavim. Predugo sam se suzdržavala da ne zaplačem, da ostanem čvrsta, ali je bilo pitanje vremena kada ću pući, i kada će sve izaći iz mene. I to je ovaj trenutak. Ne mogu više da se borim, i da budem jaka, sve ovo je previše za mene. Oh, kad bih samo mogla nekome da se poverim, da mu kažem sve što mislim i što osećam. Kad bi samo Lora bila ovde.
Moram da razgovaram sa njom. Uzela sam telefon iz fioke, obrisala suze i pozvala je. Dugo je zvonilo, jer kao i obično, Lora ne voli odmah da se javi, da bi proverila da li stvarno treba nekome.
" Ema! " napokon se javila, i začula sam njen nežan glas sa dozom brige. " Ema, gde si ti? Svratila sam do stana, da vidim kako si. Zatekla sam tvoju mamu sa nekoliko muškaraca. Bila je baš besna. Kada sam je pitala za tebe, rekla je da si otišla kod tetke. Otkud to? " pitala je. Ćutala sam nekoliko sekundi. Nisam znala šta da joj kažem. Da sam pobegla od kuće sa nekim čovekom, da sam u nepoznatom gradu, kome ne znam ni ime. Ne želim da je lažem. Ne nju. Ali nemam izbora.
" Ema? Halo? Jel si tu? Ema? " počela je da viče. " Tu sam Lora, tu sam. Ne moraš da vičeš, samo sam odlutala na trenutak. Da, kod tetke sam. Morala sam iznenadno da otputujem, mama me je upisala u neku školu u Australiji, misli da je to trenutno najbolje za mene " prekinula me je " Molim?! Ema, molim te, reci mi da se šališ! U Australiju?! To je najbolje za tebe?! A šta je bilo sa onim bolesna sam?!" pitala je u neverici. " Lora, znaš da nisam želela da odem, ali morala sam da je poslušam. Da, bolesna sam, imala sam temperaturu jutros, popila sam lek, stanje mi se poboljšalo, ona se vratila sa avionskom kartom i rekla mi da idem u AustraIiju. Moći ćemo da se dopisujemo svaki dan " rekla sam, i čula jecaj sa druge strane. "Lora! Molim te, nemoj da plačeš " rekla sam. Nekoliko sekundi je ćutala. " Ema, moram da prekinem, neko kuca " napokon je skupila snage da kaže nešto i prekinula. Zašto sam je uopšte pozvala? Ali kad tad bi ona mene pozvala. I morala bih da je slažem. Kad bih samo mogla sve da joj kažem...

Neko je pokucao na vrata. A ubrzo se i začuo glas. " Ema, mogu li da uđem? " Nora je pitala. " Uđi " rekla sam. Otvorila je vrata i zatekla me kako sedim na podu sa telefon u ruci. " Šta je bilo? Jel te je onaj idiot povredio? " rekla je, sela pored mene i zagrlila me. " Može se reći "rekla sam i obe smo se nasmejale " I rekla sam Lori da sam kod tetke u Australiji, da je mama odlučila da je tako najbolje za mene " nastavila sam i opet zaplakala.
" Hej, hej! Nemoj da plačeš! Znam da ti je teško da se navikneš na ovo, svima je. I ja bih rado zaplakala sada. Loru će proći vremenom, videćeš da će se ona naviknuti. A sad mi pričaj šta je uradio " rekla je, obrisala mi suze i nasmejala se.

" Videla si da smo se prepirali u čekaonici. On mi je prišao, krenuo da me provocira, ja sam mu odgovarala.. i.. poprimila sam lik njegove majke " zastala sam. Lora me je gledala u čudu. " Ti si šta?! " pitala je začuđeno. " Poprimila sam lik njegove majke. Na par sekundi. Njega je to razbesnelo " odgovorila sam, a ona je i dalje bila u čudu. "Ema, ti si Putnik, zar ne? " oči su joj se caklile i nije mogla da sačeka moje Da. "Jesi " rekla je, na šta sam ja potvrdno klimnula glavom, a ona je ustala sa poda i krenula da skače kao kengur po sobi. " Ema, ti si Putnik " povukla me je, pa smo zajedno skakale u krug po sobi. Da nas je neko video, pomislio bi da smo težak psihijatrijski slučaj, ali ko je ovde normalan?! " Nora, prestani da skačeš kao kengur! " bacila sam se na krevet i povukla je. " Kasnije ćemo o tome, nešto bitnije se desilo " nastavila sam nakon što se smirila. " Ne postoji ništa važnije od ovoga " rekla je. Okej, ona je sada u transu, i ne možemo normalno da razgovaramo. Reći ću joj samo suštinu, onu što nju zanima i neću da detaljišem, pa nek nastavi da skače što se mene tiče.
" Nora, bila sam sama sa 9 u šumi "rekla sam, ona je ciknula i zagrlila me. Zatim je krenula da pevuši ljubaav ljuubaav. Iz jednog transa, prelazi u drugi. Ovo je sjajno. Inače, očajno peva, neka ostane fokusirana na modu.
" Srećnice! Nastavi da pričaš, šta čekaš? " rekla je nakon što se smirila. Tačnije, štipnula sam je za lakat kako bi se pribrala i shvatila da mi i nije do šale. " Svašta se izdešavalo u ringu " nastavila sam " i jednostavno nisam mogla više da izdržim pa sam odlučila sa pobegnem, a on me je pratio. Došli smo u šumu i ležali smo jedno pored drugog. Mislim, on je ležao, a ja sam sedela. Držali smo se za ruke. Odlučili smo da krenemo, i na putu ka kući ja sam ga pitala za njegovo pravo ime, pa smo se malo pokačili i to je to " uzdahnula sam kada sam završila, a ona me je zagrlila. " Naporan je on lik " rekla je. " Dosta je povučen i ne druži se previše sa nama. Takav je. Ali ti to možeš da promeniš " namignula mi je, i upitno sam je pogledala. " On ne razgovara sa nama devojkama, jedino nam se obrati ukoliko je nešto u vezi sa nastavom, i da, ako hoće da nas zeza. Veruj mi, nema te sile koja bi ga naterala da bude sam sa devojkom u šumi.
Videćeš biće sve okej " zagrlila me je još jednom, i izašla iz sobe.
Ubrzo sam zaspala razmišljajući o njemu.

Ema, napokon si na mestu gde pripadaš - čuo se veoma poznat glas. Nisam znala gde se nalazim, okružena sam zaslepljujućom belinom. Moj san se ponavlja. Brojim sekunde do pojavljivanja nepoznate devojke. 4,3,2,1..
Crvenokosa devojka se pojavljuje, njeni vatreno crveni pramenovi su blago lepršali sa svakim njenim korakom, dok mi se približavala. Snežna belina se postepeno smanjivala, gubila je svoju zaslepljujuću moć. Ko si ti? - pitala sam je kada se nalazila svega nekoliko koraka od mene. Ovo je prvi put da pokušavam da razgovaram sa njom, obično bi se san završio pre nego što bih joj se obratila. Ona bi mi davala savete i uputstva šta treba da radim, ja bih je slušala, ali kada bih pokušala nešto da je pitam, san bi se prekinuo. Ja sam najvažnija osoba u tvom životu - odgovorila je, a ja sam ostala zatečena. Ko si ti? - ponovila sam pitanje, sa dozom straha u glasu. Ona je vedra osoba, koja ima nameru da mi pomogne, ali postoji nešto, što izaziva strah u meni, zbog čega mi jeza prolazi telom.

Ema, ja sam neko koga si izgubila kao mala, i na žalost, nismo ni imale priliku da se upoznamo..
Pružila je desnu ruku ka meni..
Ja sam tvoja...