Numbers

7.

Čekaj, šta?Podsetila sam ga na njegovu majku? Kako je to uopšte moguće? Kako? Nismo u srodstvu... Znala bih da mi je brat, rekli bi mi. To nije sitnica.

" Ema! Ema! Ema! " 9 je sedeo ispred mene, držao me za ramena i drmao ih. Prvi put me zove mojim pravim imenom. U njegovom glasu se osećao strah. Bio je uplašen. Zbog mene.
Ovo je preveliki šok za mene, i nisam u stanju da mu odgovorim, nisam u stanju da uradim bilo šta. Ne mogu. Nemam snage. Oči su mi prikovane za parket u sali za vežbanje, gledam u jednu tačku, kao što je 9 u laboratoriji. " Ema! Da li si dobro? Bleda si..Reci nešto! Heej! " nije odustajao, a svakim trenutkom ga je strah sve više obuzimao. Podigla sam pogled ga njemu, tražeći njegove svetlo plave oči. Prebledeo je. Sve što sam u njima videla je strah. Strah. I ništa više. Izgubile su sjaj. " J-j-ja... M-moram da idem " rekla sam nakon što sam se pribrala, ustala i pobegla iz sale za vežbanje. Bežanje. To je sve što sam želela u tom trenutku. Želela sam da pobegnem, od njega, iz ovog grada, iz ove države.. od prošlosti i od ove sudbine.. Treba mi mir...Želim da budem sama. Sama sa svojim mislima.

" Ema, čekaj! " okrenula sam se i videla 9 iza sebe. Trčao je za mnom. " Stani! Moramo da razgovaramo! " vikao je. Zastala sam na trenutak, ali sam se predomislila i nastavila da trčim. Ne želim da budem pored njega sada. Želim da budem sama.
Krenula sam ka šumi. Pokušavala sam da se sakrijem od 9, koji je i dalje trčao za mnom. Kada sam ušla u šumu viknuo je :" Dođavola Ema! Stani! " . Okrenula sam se i videla ga kako sedi na travi. " Dođi, molim te " rekao je. " Šta je bilo? Šta želiš od mene? " upitala sam ga drsko. Postajem drska kada sam uplašena, tužna ili besna, to je moj odbrambeni stav. I mrzim ga, jer zbog njega povređujem osobe do kojih mi je stalo. " Želim da sedneš pored mene i da se smiriš. Kada se uverim da si dobro, otići ću. Ne želim da ti se nešto desi zbog mene. Znaš šta želim da kažem " rekao je i nasmejao se. " Dobro ". Sela sam pored njega i nisam mogla da se suzdržim, morala sam da prokomentarišem. "Zadovoljan? ". " Veoma, hvala ti "rekao je i legao.
" Izvini " prekinula sam ga " Molim te, ne želim da razgovaram o tome. Stvarno. Želim da se opustim ". " Važi "rekao je i uhvatio me za ruku. Uživala sam u tišini, koju su povremeno remetile ptice svojim cvrkutom. Otkako sam postala Izabrana, moja čula su pojačana, bolje vidim, čujem i osećam okolinu, i više uživam u njoj. Prizor je bio prelep. Okruženi smo drvećem, kroz čije krošnje su se probijali Sunčevi zraci. Sveža, zelena trava je pucketala pod nama. Veverice su se igrale na granama, tako bezbrižno, kao da će zauvek biti ovako. Uživale su u svakom trenutku.

Prisećala sam se tate i naših piknika. Sada razumem zašto je onoliko voleo prirodu i zašto je uživao u njoj. Setila sam se i njegovog pisma koje sam pronašla. U njemu je pisalo da su Putnici izraženiji Izabrani. Ko su oni? Možda to ima nekakve veze sa ženom iz mojih snova i onim što je želela da mi kaže.. " 9, da li znaš nešto o Putnicima? " pogledala sam ga u oči i pitala ga. Pokušao je da skrene pogled, ali nije uspeo. " Putnici su podvrsta Izabranih. Oni su izraženiji od ostalih, oni imaju osobinu koju mi ostali nemamo.. " zaustavio se. " A to je? " pitala sam radoznalo. Radoznalost će me koštati glave jednog dana, moram da je kontrolišem. " Promena lika " rekao je i jače mi stisnuo šaku. Promena lika. To je ono što sam ja uradila u sali za vežbanje. Razlog zbog koga smo ovde, u šumi. " Promena lika? " pitala sam drhtavim glasom. " Odgovaraću na tvoja pitanja pod jednim uslovom. Moraš da mi obećaš da nećeš opet da bežiš. Stvarno nemam nameru da te jurim opet " nasmejao se. " Ili jednostavno nemaš kondicije " dodala sam, i oboje smo se nasmejali. " Ema, prebrza si " rekao je i prasnuli smo u smeh.
Kada smo se pribrali, nastavio je : " Promena lika je glavna karakteristika Putnika. Oni mogu da poprime lik druge osobe, istog pola. Ti si danas poprimila lik moje majke, nesvesno. I to će se često dešavati, i trebaće ti dosta vremena da naučiš da je kontrolišeš. Niko ne može da te nauči da je kontrolišeš, i biće ti teško u početku, jer nikada nećeš znati kada će se promena desiti. Prvo će biti veoma kratke, trajaće svega par sekundi, a vremenom, kada naučiš da je kontrolišeš, trajaće koliko god budeš želela. Na primer, ceo dan možeš da imaš Norin lik i niko te ne bi prepoznao, ukoliko si uvežbana. " rekao je.
"To je odlično! " rekla sam oduševljeno i zagrlila ga. Bio je u čudu par sekundi, pa je uzvratio zagrljaj.

" Vreme je da krenemo " rekao je i pomerila sam se u stranu.
" Okej " . Ustali smo i krenuli ka kućama. " Da li mogu da te pitam nešto? " " Naravno " odgovorio je i usporio korak. " Kako se zoveš? " pitala sam ga, na šta je on napravio čudnu facu. Kao da sam ga pitala nešto previše lično, nešto što bi ga dovelo u neprijatnu situaciju. " Zovem se 9" rekao je i nasmejao se. " To znam. Nego, koje je tvoje pravo ime " pitala sam ga. Bila sam uporna i nisam želela da odustanem sve dok ne saznam. To me zanima od momenta kada smo se upoznali, jer su svi rekli svoja prava imena, osim njega. " Princezo, zovem se 9 " rekao je grubo i sklonio pogled sa mene. Opet sam Princeza. I rekao je da će odgovarati na sva moja pitanja. Zašto toliko krije svoje pravo ime. Saznaću. Neću da odustanem. " Zašto toliko kriješ svoje ime? Jel imaš dosije, jesi li ubica? " pitala sam ga i stala ispred njega, kako bih mu preprečila put, a on me je ignorisao i zaobišao. " Hej, ne ignoriši me, već mi odgovori na pitanje! " viknula sam i uhvatila ga za desnu ruku. Okrenuo se ka meni i sklonio mi ruku. " Prvo, ne deri se, ne pravi scenu. Vreme odmora je. Drugo, ne tiče te se. Ako budem želeo da ti kažem, reći ću ti. A sad me ostavi na miru Princezo. Siguran sam da imaš pametnija posla " rekao je i nastavio svojim putem. " U pravu si, imam " rekla sam i protrčala pored njega.
Rekao je da će otići kada se bude uverio da sam dobro. I to je i učinio.

_____________________

A/N : Ostavite komentare, kako bih znala da li vam se sviđa priča i kažite ako imate nekih ideja, šta bi sve moglo da se desi

Jelena