Doctor and Lawyer [summer2017]

ČETVRTO POGLAVLJE

"Imaš li brata ili sestru?" Upita me Liam. Da, i dalje postavljamo jedni drugom pitanja.

"Ne. Jedinica sam. Ranije kada sam bila mlađa i kada sam tek ušla u pubertet, jako sam želela da imam nekog starijeg ko bi me branio kada napravim sranje. Ili jednostavno ko bi me branio od zlih čudovišta koja su se nalazila ispod kreveta, u mraku i u prašini." Oboje se nasmejemo na moju poslednju rečenicu o čudovištima. Jeste smešno, ali bilo je tako. Mislila sam da se ispod mog kreveta nalazi veliko, ljigavo, prašnjavo i prljavo čudovište koje će me pojesti ako ne budem slušala mamu i tatu.

"A ti?" Upitam ja njega, ne skidajući široki osmeh sa lica.

"Šta ja?" Zbunjeno me pogleda i u uglu usana mogu da primetim mali smešak.

"Imaš li ti brata ili sestru? Ili si jedinac kao i ja?"

" A to. Imam 2 starije sestre. Ruth i Nicola." 

Sve vreme smo jedno drugom postavljali pitanja i saznavali nove strvari. Kasnije smo otišli u jedan kafić na čokoladne mafine i pričali viceve i imitirali slavne ličnost poput Bred Pita, Šer, Bredlija Kupera, Dženifer Lopez i ostalih... Kada smo pojeli sve mafine sa staklene tacne, Liam me je otpratio do kuće s tim da sam peške išla do mesta gde smo trebali da se nađemo. A sada, vreme je za učenje!

Iz kuhinje sam uzela čokoladu, bokal vode i čašu te otišla u sobu i u ruke uzela podebelu knjigu. Otvorim stranicu do koje sam stigla sinoć i počnem da iščitavam tekst i podvlačim najbitnije šarenim markerima. 

Liam POV

Sedimo u kafiću, jedemo čokoladne mafine i zabavljamo se. Blake priča i priča, a ja jedino što radim, jeste da gledam u nju i njene divne crte lica. Predivn široki osmeh je na njenom licu dok glumi poznate ličnosti. Bože, koliko je lepa! Po koji pramen njene plave kose zaluta na njeno lice, ali ona ga uvek spretno zakači iz svog uha. Ledeno plave oči joj lutaju svuda ko kafiću, odavajući da je srećna i da joj je lepo. Lepo joj je u mom društvu!

"Liam, ja bih morala sada da pođem," Kaže mi nakon dugog smejanja "Imam ispit uskoro, moram da učim." Objasni i ja samo klimnem glavom smeškajući se.

"U redu. Otpratiću te do kuće, ako želiš." 

"Može!" Nasmeje se i obuče svoju jaknicu. Ostavim novac na stolu i pođem sa njom, prateći je do kuće, koja nije puno daleko. Ona je pričala sve vreme i uopšte mi nije bilo dosadno, čak šta više, bilo mi je lepo dok je ona pričala svojim milim, anđeoskim glasom. Da je neko dugi, na primer Louis, pričao tako dugo umro bih od dosade. 

Liam nam se zaljubiška! 

Nisam se zaljubio! Jednostavno mi je lepo u njenom društvu!

Da, da, kako ne.

Dobro. Sviđa mi se malo. Ne nešto preterano jer je ne poznajem dugo, tek 10-ak dana, ali volim da svoje slobodno vreme provodim sa njom. Prija mi njeno društvo, njen melodični glas koji se neprestano čuje. Njena plava kosa koja uvek zaluta negde na njeno lice. Ledeno plave oči koje deluju tako ledeno na prvi pogled, koje na prvi pogled deluju odbojno, ledeno i bez i jedne emocije, ali onda kada je zaista lepo pogleda vidiš jedne vrlo emotivne oči koje zrače pozitivnom energijom.

Blake POV

Sedim u ogromnoj sali na univerzitetnu koji pohađam i čekam rezultate ispita. U principu, dobro sam uradila jer sam većinu gradiva iz knjige znala i pre nego što sad pročitala tako da nema teoretske šansa da sam pala ispit. Samo je pitanje ocene koja će biti upisana u moj indeks. Ali opet, nervozna sam. Dlanvi mi se znoje i stalno ih brišem o pantalone, srce mi ubrzano kuca, zenice su mi proširene i plitko dišem. Simpatikus me ubija.