Doctor and Lawyer [summer2017]

PRVO POGLAVLJE

Juliette je stigla nakon petnaestak minuta. Bila je prilično brza. Inače joj treba više vremena. Pozvala me je da joj otključam zadnja vrata, na šta sam ja izula svoje pink štiklice i tiho, na prstima, kao najveći lopov sišla niz drvene stepenice bez ijednog zvuka koji bi me odao. Tiho odem do vrata i još tiše ih otključam. Kada otvorim vrata ispred sebe ugledam crnokosu devojku, čija se kosa nalazi u visokoj i ne baš tako urednoj punđi. Zagrlim je, pa joj pokretima ruku kažem da tiho idemo gore u sobu. Samo je klimnula glavom I krenula za mnom. Tiho smo se popele gore I ušle u moju sobu.

Niall je i dalje sedeo na istom mestu. On je samo podignuo pogled na mene I odmah u sledećoj sekundi ga vratio na svoj mobilni telefon.

"Hajmo da ga zovemo Blake!" Povikala je Juliette pre nego što je ugledala plavokosog dečka kako sedi na fotelji kraj prozora. Niall podignu pogled, smešući se bezobrazno. A onda je Julette shvatila ko je taj dečko I potpuno se zbunila .

"Hej Juliette" Pozdravi je Niall, a ona ostane zatečena.
"H..hej." Zbunjena je i muca.
"Nema potrebe da me zoveš, već sam došao." Niall ustaje i prilazi Juliette. Njoj oči sijaju, noge su joj zaklecale. Pa nije valjda da joj se sviđa. Dođavola, ovo joj je drugi put u životu da ga vidi!
"Niall.." Ponovo promuca

"Juliette, hoćeš da ti donesem vode?" Upitam je i prekidam njihov kontakn sa očima.

"Molim te." Klimnem glavom i obujem svoje pink štiklice. Izađem iz sobe i lagano zatvorim vrata. Čuju se glasovi naših roditelja i njihovi dogovori. Samo prođem pored ulaza u dnevnu sobu i odem u kuhinju. Natočim joj hladne vode u čašu i odem gore. Zastanem ispred vrata jer ne čujem ništa. Tajac, mrtva tišina. Uđem u sobu i zateknem vrlo zanimljiv prizor. Niall sedi na fotelji kraj prozora, Juliette njemu u krilu i ljube se!
 Nakašljem se i oni odmah prekinu sa ljubljenjem i Juli se okrene ka meni. Ona se zacrveni i spusti pogled, dok Niall ne odaje nikakve emocije. Pružim joj čašu vode, kaže jedno tiho Hvala i ja sednem na drugu fotelju.

"I kako se ljubi?" upitam Juliette sutradan dok pijemo čaj u obližnjem kafiću. Oko podne je. Kasnije Niall dolazi po nas i idemo na neku fudbalsku utakmicu. Zapravo, čekamo ga ovde. Poznato je da se fudbalske utakmice u Engleskoj održavaju danju, u ranim popodnevnim časovima.
"Šta tebe to briga?"
"Ja sam zaslužna za to. Imam pravo da znam!" Uvređeno joj odgovorim.

"Odlično se ljubi. Ima savršene usne." Klimam glavom i smeškam se. Nemam šta da kažem. Nastavile smo da pričamo sve dok se plavokosi dečko nije stvorio kraj nas. Samo je rekao da neki njegov prijatelj igra tu utakmicu. Predpostavljam da nisu neki veći klubovi jer da jesu, po ulicama bi bili izlepljeni plakati, navijači bi već počeli da se u manjim grupicama skupljaju i šetali bi sa obeležjima kluba do stadiona gde se utakmica igra.

"Hej Niall" Pozdravim ga te me on zagrli i poljubi u obraz. Sedne preko puta mene, pored Juliette i nju zagrli i poljubi u vrat.

"Niall, na čiju utakmicu idemo? Ko igra?" upitam ga.
"Dva manja kluba. U jednom klubu igra moj najbolji drug. Ne znam kako se zovu klubovi. Ovaj gde igra moj drug je manji klub iz Londona, a ovaj drugi ne znam. Liam mi nije ništa rekao. Sem da dođem i povedem nekoga." Liam je predposavljam, njegov najbolji drug koji igra u tom Londoskom klubu.

Oblačim svoju crnu kožnu jaknu sa zlatnim nitnama i zajedno sa Juliette i Niallom izlazim iz kafića. Oni idu ispred mene zagrljeni. Znam da sada Juliette ima najveći mogući osmeh na licu i da je beskrajno srećna. Ako je ona srećna zbog tog plavokosog momka drago mi je. Želim im onda svu sreću, ako su uopšte zajedno.

"Niall!" Povičem i on se okrene ne puštajući devojku pored njega iz zagrljaja.
"Došla sam svojim kolima. Pratiću te, ti idi prvi." On samo klima glavom i smeši mi se.