Gospodin Malik

I poglavlje

Sjedio je na svojoj udobnoj uredskoj stolici za stolom koji se je nalazio u centru ureda. Svako malo je pogledao na sat.

Zayn Malik ili kako on voli da ga zovu gospodin Malik, bio je jedan od dvojice vlasnika poznate Londonske modne kuće Mallimeri. U društvu bio je poznati tajanstveni zavodnik. Znalo se je da nikada neće otići sam doma, no nikada ga nisu uhvatili. Tako da su to samo bili tračevi. Jednako je bio uspješan i u poslovnome kao i u društvenome životu. Bio je i uspješan po izgledu. Svijetlo smeđe oči, tamno crna kosa, crne debele obrve i koji put znao je biti viđen i sa bradom.

Lupkao je penkalom po papirima. Konačno je dobio dugo iščekivani poziv.

„Gospodine Malik, stigla je vaša klijentica." Tara, njegova omiljena tajnica javila mu je važnu vijest.

„Pustite je neka uđe." Odmah je poklopio slušalicu, izravnao je leđa i zagledao se je u vrata.

Prvo je moga čuti kucanje rukom po vratima.

„Izvolite." Viknuo je.

U ured je došla mlađa de Montgomery te on nije bio zadovoljan. Očekivao je drugu ženu iz poznate obitelj. Preokrenuo je očima. Ladonna je tiho zatvorila vrata, na sebi je imala crveno svilenkasto bluzu sa V izrezom, crne formalne hlače i crne potpetice. Njena crna kosa bila je lagano nakovrčana.

„Dobar dan, ja sam Ladonna Amaris de Montgomery, kćer Louisiane II de Montgomery." Ispružila mu je desnu ruku da se rukuju te ju je Malik sa nelagodom prihvatio.

„Gospodin Malik. Izvolite sjesti." Ladonna je sjela na udobnu fotelju koja se je nalazila okomito pokraj stola.

„Vjerujem da ste očekivali moju majku, no zbog putovanja nije uspjela doći."

„Da, jesam i pomalo sam razočaran." Imao je drzak i ozbiljan pogled. Ladonna je odmah shvatila da nije priželjkivana ovdje. „Imaš li ikakva iskustva?" upitao ju je.

„Ne, još sam prva godina fakulteta." na brzinu je odgovorila.

„Prva godina?!" viknuo je. Shvatio je što je napravio te je snizio ton. „To znači da imaš samo, koliko godina?" brzo je sa vi prešao na ti.

„18, gospodine." Tiho je izrekla.

Malik je lupio šakom o stol, protrljao oči i izdahnuo je. Na izrazu njegova lica bio je jako ljut.

„Dobro, sutra ima da dođeš rano u pola osam, moja tajnica će te čekati i pokazati dvoranu za sastanke, tamo ćeš se pripremiti." Ustao je sa svoje stolice.

„Da, naravno gospodine." Uplašeno je ustala sa fotelje i došla do vrata.

„I ne zaboravi mi donesti par tvojih crteža, ako ih uopće imaš." Otvorio joj je vrata.

Ladonna je jedva čekala da izađe iz njegovog ureda. Odmah je shvatila da baš i nije bio sretan u njenom društvu. Izašla je iz te poznate zgrade i došla do auta.

„Kako je bilo?" upitao ju je vozač, jedini čovjek koju je razumije.

„Odvratno, ponašao se je prema meni kao prema djetetu." Ušla je u auto. „Andrew, možemo li odmah otići doma, nije mi baš dobro da idem na fakultet."

„Naravno Donna." Upalio je auto.

Naslonila se je na prozor i zatvorila oči. No ne zadugo zazvonio joj je telefon.

„Ovdje Ladonna Amaris, kako vam mogu pomoći?" pristojno je odgovorila na poziv.

„Ladonna, ovdje je tvoja majka. Kako je prošlo na sastanku?"

„Ne tako dobro majko, gospodin Malik nije bio sretan što niste vi došli, nije želio ni pričati sa mnom."

„Oh, žao mi je. Ladonna Amaris, molim te budi pristojna i nemoj me osramotit. Kod gospodina Malika učit ćeš kako napraviti svoju kolekciju, znači smisli nekakvu kvalitetnu kolekciju i naziv. Vjerujem u tebe. Moram ići."

Ladonna je izašla iz auta i ušla u kuću. Ostavila je cipele i torbu pred ulaz i bacila se je na kauč. Sa stolića uzela je laptop, komad papira i olovke te je počela skicirati. Kada je bila donekle sretna sa rezultatom, popela se je na gornji kat, ušla u sobu koju najviše poznaje i legla na najudobniji krevet.

Louisiana je dopustila svojoj kćeri da preuzme projekt jer je tvrtka Mallimeri bila laki i nepotreban projekt. No nije znala da će im se cijeli život preokrenuti zbog toga.