Mrtva je.
Mrtva.
Čujem kako šapuću.
Ne znaju
Da živim
U kutevima njihovih postojanja.
Razmazujem se preko njihovih duša
Kao boja na platnu.
Vrištim jako i snažno
Da zaglušim sve njihove osjećaje.
Stvaram im noćne more
I najljepše uspomene.
Igram se i uništavam.
A onda utihnu
Postanu olupine.
I sada zaista jesam.
Mrtva je.
Mrtva.
Duhovi moji odlaze daleko.
Nema me.
Mrtva.
