'Pa reci mama?' pokušavala sam sakriti koliko sam srećna, jer nisam joj htela nabijati to sada na nos, znam da je bila slomljena.
'Jasno mi je da ti je on momak, ali to će morati da prestane odmah.' rekla je strogo, dok je jednom nogom lupkala po parketu.
'Mislim da smo prošli vek gde će roditelji odlučivati o sreći dece.' rekla sam prevrćući očima. Znala sam da će do ovoga doći.
Sada će krenuti predavanja kako on nije za mene, jer nije da nisam primetila da joj nešto smeta kod Harrya.
'Neću te terati ni na šta, ali ako ga ne ostaviš..' krenula je nešto reći, ali ja sam već besna je prekinula.
'Ti ćeš šta, mama? Napustiti me kao Tylera!? Pa nije da me niste napustili nakon njegove smrti. Sećam se dana kada me niste ni vodili u školu, niste mi ni pomagali oko domaćeg kao normalni roditelji, upali ste u tu depresiju i sada dajete sebi za pravo da mi birate momka? Mislim da neće moći.' napravila sam kratku pauzu, gledajući je u neverici.
'Šta misliš šta bi rekao Ty da je ovde?' pitala sam je, a ona je pocrvenela od besa zbog načina na koji joj se obraćam. Samo sam joj bacila istinu ispred očiju.
'Ti nemaš pravo to pričati! Nemaš pojma kroz šta smo prošli!' približila mi se uperujući prst na mene.
'Da, kroz šta ste prošli da bi napustili jedino dete kloje vam je ostalo?' prosiktala sam.
'Ja..ne mogu ti reći..'
'Opet ne možeš? Zašto bi mogla pokušati popraviti sve ove godine, jer si tada bila grozna majka, šta se sada promenilo, ista si' rekla sam prezrivo. Tada mi je prišla i lupila mi šamar.
'Ti nisi ni bila planirano dete! Ty jeste, zato je to tako i bilo. Nikada te nisam htela ni roditi, ali tvoj otac nije želeo da pobacim! Srećna sada?' rekla je sa mržnjom.
Držala sam se za obray, dok su mi se suze skupljale u očima. Gledala sam ženu u neverici koja se predstavljala kao moja majka.
'Ovo dete je došlo da ti pomogne, ali znaš šta, nisi zaslužila pomoć, nadam se da ćeš zauvek ostati sama, jer od trenutka kada izađem iz ove kuće, za mene si mrtva.' rekla sam sa mržnjom i besom.
Izašla sam iz dnevnog, pokušala sam se probuduiti iz ovog sna, ali nikada nije ni bio ovo san, ovo je stvarnost koja mi je uvek bila ispred očiju, ali sam je izbegavala. Uzela sam Ty blok sa crtežima, i brzo krenula ka izlazi. Majka me je dvaputa dozvala, ali nisam obraćala pažnju. NAvukla sam brzo jaknu na sebe i uputila se ka kući, tražeći taksi, ali bilo ga je nemoguće naći ovde, tako da je pešačenje jedino ostalo. Nisam htela zvati Harrya, jer je malopre otišao, a bilo mi je glupo, a Le nije bila kući možda.
/5 sati kasnije/
Bila sam gladna, umorna, slomljena i definitivno mi je trebalo tuširanje kada sam se našla ispred vrata moga stana. Bilo je 5 ujutru i Le je verovatno spavala. Prvo sam pozvonila, a onda sam krenula da lupam rukom po vratima. Suze su mi se ponovo pojavile na očima kada je David otvorio vrata. Protrljao je rukom oči, a onda kada me je ugledao brzo me zagrlio.
'Hej šta se desilo?' upitao je kada sam zajecala na njegovom ramenu. Čvrsto sam ga zagrlila jer mi je bio i preko potreban jedan zagrljaj.
Pustio me je iz zagljaja i uveo u stan zatvarajući vrata za nama. Tresla sam se i nisam znala kako dalje.
'Ne mogu.. da.. priča sada.' rekla sam drhtavim glasom, izula sam se i ostavila jaknu uputivši se ka sobi .. Ostavljajući Davida zbunjenog, par puta me dozvao, ali kada je video da ne odgovaram odustao je.
