Drugačija

1. Katrin

Zovem se Katrin. Imam 17 godina i idem u treći razred srednje. Imam braon dugu kosu i morsko plave oči na kojima mi mnogi zavide.Mrzim svoj izgled iako mi svi govore da savršeno izgledam. Jedino što volim na sebi jesu oči.
Samopouzdanje mi je ravno nuli. Kada trebam da pričam sa osobom u koju sam zaljubljena jedva sastavim jednu normalnu rečenicu od nekoliko reči.
Veoma sam druželjubiva osoba i iskrena koliko je to moguće u ovo vreme. 
Nisam razmažena i umišljena kao većina devojaka mojih godina. Znam da cenim to što imam. Mrzim kada me iskorišćavaju i sažaljevaju.
Nisam jedna od onih popularnih devojaka, ali idem sa nekoliko takvih u razreda tako da sam prinuđena da se družim sa njima.
Kod sebe, takođe, mrzim i to što se veoma lako zaljubljujem i to što mi se raspoloženje stalno menja. U sekundi mogu od presrećnog da stignem do tužnog ili ljutog, ali to je veoma retko. Uglavno se dešava kada sam sama.
Imam sestru bliznakinju, ali ne živimo zajedno. Ona živi sa mamom u Parizu, a ja sa tatom u Londonu. Mama i tata su mi se razveli kada sam imala 5 godina. Tata ne voli da priča o tome. Mamu nikada nisam videla nakon što su se razveli, ali tata mi stalno govori da mnogo ličim na nju. Sestra mi se zove Emilija. Ni ne poznajem je. Ni nju nisam videla od svoje 5 godine. Ponekad poželim da živi sa mnom da bi mogle o sve da pričamo i sve i svakog da ogovaramo, ali to ipak nije tako.
Imam dosta 'prijatelja', ako to mogu da se nazovu prijatelji jer te zovu samo kada si ima potreban. Imam nekoliko drugarica koje su mi stvarno drugarice u svakom smislu te reči, ali ipak kada bih morala da biram između njih i Nikole izabrala bih Nikolu. Jer mi je on više kao brat nego drug. Uvek je tu kad mi treba. Mogu sve da mu kažem i da znam da niko drugi neće to da sazna. Družimo se od 6. godine. On živi pored mene pa smo se tako i upoznali. Nikola živi sa mamom. Tata mu je poginuo u saobraćajno nesreći kada je on imao 10 godina. Njegova mama me obožava. Voli me ko da sam joj ćerka, isto kao što moj tata voli Nikolu kao da mu je sin.
Ovo je pričao o meni i mom životu. Punom uspona i padova.

                               ...

Zvoni mi alarm. Ustajem iz kreveta i gasim ga. Mrzim da idem ujutru u školu. Volim da spavam, ali mi škola to baš i ne dozvoljava. Prilazim ormanu i biram šta ću da obučem. Nakon dugog razmišljanja uzimam crne iscepane pantalone i rozu majcu dugačkih rukava. Obukla sam se i tako sedela na krevetu i gledala u plafon. Imala sam još 10 minuta pre nego što sam trebala da se nađem sa Nikolom.
Obično ne stavljm šminku kad idem u školu, ali sad sam imala vremena, a nisam imala ništa da radim.
Ustala sam sa kreveta i prišla ogledalu. Stavila sam puder, maskaru, ljubičastu olovku, malo bele senke i labelu u crvenoj boji.
Pogledala sam na sat. Bilo je vreme da krenem. Obukla sam svoju belu jaknu, uzela ranac i izašla iz kuće.
Tata je uglavnom na poslu, tako da se vidimo samo uveče osim, ako ne ostane do kasno.
Nikola me je čekao ispred kuće. Prišla sam mu i pozdravila se sa njim.
N (Nikola):"Spremna za školu?"
J (Ja):"Ma kako da ne. Ti?"
N:"Hahaha, sigurno"
J:"Jel ti ideš na onu ekskurziju?"
N:"Ne znam. Ti?"
J:"Ako ideš ti, idem i ja. Prijao bi mi odmor. I to 7 dana"
N:"Znači dogovoreno. Idemo"
J:"Supeer"
Prvi čas nam je bio istorija. Mrzim istoriju. Zašto moram da znam šta se ranije dešavalo? Kao da će neko u životu da me pita koliko je ljuti poginulo u nekom ratu ili ko je vladao u 1880. godini.

Čas je počeo. Profesor je predavao neku dosadnu lekciju. Ispisala sam 3 strane velike sveske. To je još jedan razlog zašto mrzim istoriju. Koja je svrha da pišemo u svesci, ako sve to imamo u knjizi?
Konačno, zvonilo je za kraj časa. Drugi čas je matematika. Profesor matematike nam je razredni. Čovek je jako dosadan i naporan. Niko ga nikad ne sluša. Niko ga ne voli jer uvek dolazi na čas čim zvoni. Ostali profesori kasne bar 5 minuta, a on je tačniji i od zvona.
Čas je počeo i, kao i po običaju, niko ga ne sluša. Nešto je pisao po tabli, ali svi učenici su pričali.
Vrata učionice su se otvorila i u učionu su ušli momak i devojka naših godina. Devojka je bila moje visine. Imala je crnu dugu kosu i tamno crne oči. A momak je bio za pola glave viši od nje. I on je imao crnu kosu, ali nije imao crne oči. Oči su mu bile zeleno sive boje. Nekako zavodljive. Oboje su bili nasmejani. Stojali su kod vrata. Razredni nas je nekako utišao. Svi su gledali u momka i devojku na vratima.
R(Razredni):"Deco, ovo su novi učenici. Anastasija i Marko. Nadam se da ćete da budete pristojni"
Svi su prestali da obraćaju pažnju na nove učenike. Svi su nastavili sa pričom.
N:"Zašto buljiš tako u njih?"
J:"Ko? Ja? Ne buljim. Samo sam se zagledala"
N:"Pazi da ti ne poverujem"
Nastavila sam sa svojim crtanjem. Imala sam naviku da, kada mi je dosadno, bojim kvadratiće u svesci. Sve sveske su mi bile na kvadratiće, tako da sam u svakoj svesci imala najmanje 3 obojene strane. Volela sam to da radim jer me je smirivalo. Sa tim sam počela u 3. razredu. Svi su mi govorili kako sam luda jer to radim, ali mene je to smirivalo. I to je bio jedan od načina da skrenem misli.
Anastasija i Marko su seli ispred Nikole i mene.
Anastasija se okrenula prema nama.
A(Anastasija):"Ćao"
N,J:"Ćao"
A:"Kako se zovete?"
N:"Ja sam Nikola"
Ja nisam rekla svoje ime. Bila sam neraspoložena, a i spavalo mi se. Nikola me je laktom udario u ruku, kao znak da odgovorim na pitanje.
J:"Katrin"
N:"Danas je ustala na pogrešnu nogu, zato je neraspoložena. Obično je veoma vesela"
A:"I meni se to dešava"
Nasmejala se. Ostatak njihovog razgovora nisam slušala. Usresedila sam se na bojenje kockica.
Zvonilo je za kraj časa.
Ostatak časova je prošao smorno. Nikola i Anastasija su celo vreme pričali. Ona i Marko su za svaki čas sedeli ispred Nikole i mene. Saznala sam, iz Anastasijinog i Nikolinog razgovora, da su ona i Marko brat i sestra i da žive nekoliko kuća dalje od mene. To me i nije baš radovalo.
Krenuli smo kući, svi zajedno, na žalost. Anastasija i Nikola su ceo put pričali, a Marko i ja smo ćutali. Bilo je očigledno da se Anastasija zaljubila u Nikolu, ali mislim da on nije u nju. Jer mi je jednom rekao da njegovo srce pripada jednoj devojci. Kada sam ga pitala ko je ta devojka nije želeo da mi kaže i nikako nisam uspela da ga nagovorim da mi kaže.
Stigli smo do moje kuće. Poljubila sam Nikolu u obraz, pozdravila se sa Anastasijom i Markom i ušla u kuću.
Kao i po običaju bila sam sama. Otišla sam u kuhinju i napravila sebi sendvič. Znam da kuvam, ali me je mrzelo, a tata dolazi tek na večeru tako da nisam ni skuvala ništa.
Sela sam u dnevnu sobu, upalila TV, gledala Sunđer Boba i jela sendvič.
Od jednom začulo se zvonce. Niko nije trebao da mi dođe tako da sam bila pomalo zbunjena. Otvorila sam vrata i na drugoj strani vrata stojao je dečko savršeno zeleno sivih očiju.
J:"Ćao"
M(Marko):"Ćao. Izvini na smetnji. Da li je kod tebe možda ostala Anina sveska iz hemije?"
J:"Anina?"
M:"Anastasijina"
J:"Ne znam. Mislim da nije, ali mogu da proverim. Uđi"
Išla sam prema svojoj sobi, a on me je pratio.
J:"Kako izgleda?"
M:"Skroz je drečavo zelena"
Otvorila sam ranac i izvadila sve knjige i sveske iz njega. Ugledala sam drečavo zelenu svesku. Ja takvu nemam. Nemam pojma odakle se stvorila kod mene.
J:"Ova?"
Pokazala sam svesku.
M:"Da"
J:"Evo, izvoli"
Dala sam mu svesku. Izašli smo iz sobe i sišli dole. Izašao je iz kuće i kada sam krenula da zatvorim vrata okrenuo se.
M:"Ja sam Marko inače"
J:"Katrin"
M:"Lepo ime"
Nasmejao se i otišao. Takav osmeh nikada nisam videla. Zavodljiv i savršen. I taj glas. Tako je zavodnički. Sve na njemu je zavodnički.
I eto ga ponovo. Zaljubila sam se u dečka kojeg ni ne poznajem. To najviše mrzim kod sebe, ali ne mogu protiv toga. Imam jako specifičan ukus. U vezi svega. I momaka, odeće, šminke, prijatelja. Svega. Mnogi ne shvataju moj ukus, ali mene jednostavno privlače drugačije stvari.
Ostatak dana sam provela uz TV. Oko 18h mi je telefon zazvonio. Nikola me je zvao.
J:"Ćao"
N:"Heej. Hoćeš sa nama večeras na žurku?"
J:"Sa vama?"
N:"Anastasija, Marko i ja idemo na neku žurku. Pa samo mislili da i ti ideš sa nama. Ajde. Odavno nisi izlazila. I u poslednje vreme se ne smeješ uopšte. Hoćeš?"
J:"Može"
N:"Super. Doćićemo po tebe za dva sata"
J:"Okej, vidimo se"
Prekinula sam vezu. Upravu je. Obično sam nasmejana i vesela, ali u zadnje vreme nije bilo tako. Verovatno zbog ženskih problema. Ali bilo je vreme da se stara ja vrati.
Otišla sam u sobu. Obukla sam bele iscepane farmerke i rozu lepršavu majcu. Sela sam ispred ogledala i izvadila šminku. Stavila sam puder, alajner, rozu senku, maskaru, malo rumenila i rozi ruž za usne. Obula sam bele patike na platformu i čekala da dođu po mene.
Većina mojih patika je bilo na platformu. Osim onih za školu, naravno. Imala sam i štikle, ali njih nisam volela. Draže su mi patike na platformu.
Tačno je 20h i zvonce se oglašava. Oblačim svoju omiljenu, belu jaknu, uzimam telefon i izlazim iz kuće. Nikola je na sebi imao crne pantalone i crnu jaknu, Anastasija ljubičastu haljinu do kolena, imala je belu jaknu i bila je našminkana, a Marko je imao tamno plave farmerke i belu jaknu.
N:"E to je Katrin koju ja poznajem"
Prišao mi je i poljubio me u obraz. Pozdravila sam se sa Anastasijom i Markom i krenuli smo. Nikola i Anastasija su ponovo celim putem pričali, a Marko i ja smo hodali u tišini.
M:"Baš ste sladak par. Ni jedan ni drugi nikako da ućutite"
A:"Kakav bre par? Jel si prso?"
N:"Nismo mi par"
M:"Vidim, vidim"
Ja nisam ništa rekla, samo sam se smejala.
A:"Pa i vi ste lep par, oboje ćutite k'o zaklani"
M:"Ne, mi smo samo normalni, za razliku od vas"
Ostatak puta smo svo četvoro ćutali.
Stigli smo ispred velike kuće.
N:"Stigli smo"
Ušli smo u kuću. Bila je prepuna. Muzika je bila preglasna i osećao se alkohol. Ne podnosim alkohol i znala sam da ova žurka neće dobro da se završi. Kuća je pripadala najpopularnijoj devojci u školi. Njeno ime je Marija i u njenoj kući je svako veče žurka. Nisam podnosila tu devojku. Išla je u moj razred. Razmažena je. Šta god da poželi, dobije. I to me strašno nervira.
Marija nam je prišla i pozdravila se sa nama. Mene je volela i stalno je pokušavala da se druži sa mnom, ali ja sam je konstantno izbegavala jer me je iritirala.
Marija nas je odvela do njenog društva. Seli smo u krug i dogovarali se koju igru ćemo da igramo. Dogovorili smo se da igramo istina/izazov. Otišli smo u Marijinu sobu, jer je tamo bilo malo tiše. Seli smo u krug i igra je počela.