Drugačija

2. Opklada

Naravno, odmah na početku igre sam se pokajala što sam uopšte i pristala da igram. Sa nama je bio Marijin dečko, Viktor, i njena najbolja drugarica Emilija. Jedno dva sata smo tako sedeli i igrali glupu igru. Bilo je raznih izazova. Polivanje vodom, sokom, alkoholnim koktelima. Meni je Nikola morao da prospe čašu coca cole na glavu. Sva sam se ulepila. Morala sam da odem u dnevnu sobu, punu dece, i na sav glas da kažem 'Ja sam luda'. Deca su uglavnom bila pijana tako da i nije toliko strašno. Bilo je još dosta gluposti. Viktor je morao da me poljubi. To ga je Marija izazvala. Nikako mi nije bilo jasno kako može svog dečka da izazove da poljubi drugu devojku.
Kada nam je dosadilo sišli smo dole kod ostalih. Svi su igrali i glupirali se. Mene je bolela glava pa sam sedela za stolom. Marko mi se pridružio.
M:"Ne igraš?"
J:"Glava me boli"
M:"Hoćeš da te odvedem kući?"
J:"Može"
Nekako sam našla Nikolu i Anastasiju.
J:"Ja idem kući"
N:"Već?"
J:"Da, glava me boli"
A:"Hoćeš da te ja odvedem?"
M:"Ja ću da je odvedem. Ti si i ovako previše popila, a i meni je ovde dosadno, tako da ću ja. A ti nemoj do kasno da ostaneš. Ujutru ustaješ rano"
Pozdravili smo se i krenuli smo kući.
M:"Jesi li dobro?"
J:"Da"
M:"Bleda si"
J:"Malo mi je muka"
M:"Jesi li nešto pila?"
J:"Samo sok"
M:"Jesi li sigurna?"
J:"Da"
Ispovraćala sam se na sred ulice.
M:"Toliko o tome da si dobro"
Na svu sreću, uspela sam da ne ispovraćam pantalone. Nastavili smo ka mojoj kući. Išli smo baš sporo. Vladala je ona neprijatna tišina između nas. Ništa što bi mogla da kažem mi nije padalo na pamet.
M:"I ti razmišljaš o tome kako da prekineš ovu tišinu?"
J:"Da. Ne razumem kako Nikola i Anastasija stalno imaju teme za razgovor a ne znaju se ni ceo dan"
M:"Ana je takva. Sa svakim može da priča"
J:"Zašto je zoveš Ana?"
M:"Jer joj je ime predugačko"
J:"Ali tako je zoveš samo kad nije tu"
M:"Da, jer ona to mrzi. Ona obožava svoje ime. Jedino kako drugačije može neko da je zove jeste Ansi"
J:"Ansi?"
M:"Da. Smešno, zar ne?"
J:"Malo je čudno, ali je nekako specifično i simpatično"
M:"Kako ti voliš da te zovu?"
J:"Katrin. I ja volim svoje ime. Nije tako često kao na primer Marija, Ana ili Tijana. A i sviđa mi se jer sam ime dobila po tetki"
M:"Ti i Ana ste slične"
J:"Po čemu?"
M:"Po tome što obe volite svoje ime. Sločno izgledate"
J:"Slično izgledamo? Ona ima crnu kosu i crne oči, a ja braon kosu i plave oči. Gde je tu sličnost?"
M:"Da, ali osim toga ste baš slične po izgledu. A, i koliko sam čuo, i ti si stalno vesela i voliš da pričaš"
J:"Kako znaš?"
M:"Nikola je posle škole došao kod nas i onda su on i Ana pričali o tebi"
J:"Ogovarali su me?"
M:"Ne, Ana je pitala zašto si tako nedruželjubiva i onda je Nikola rekao da se to dešava retko, a kad se desi traje oko nedelju dana i posle toga si vesela i stalno pričaš"
J:"Da"
Nasmejala sam se.
M:"Imaš divne oči"
J:"Hvala, ali tvoje su lepše"
M:"Lepše? Jel si ti prsla?"
J:"Ozbiljna sam. Oči su ti savršene"
M:"Nisu, ali dobro"
J:"Jesu. I moja je zadnja"
M:"I Ana voli uvek da bude upravu"
Smejao se.
J:"Ja samo govorim istinu"
M:"Okej, stigli smo"
Nisam ni primetila da smo stigli do moje kuće.
J:"Hoćeš da uđeš?"
M:"Može, Ana i ovako neće skoro kući"
Ušli smo unutra.
M:"Živiš sama?"
J:"Ne, živim sa tatom, ali je on stalno na poslu. Javio mi je da je otišao na neki poslovni put. Vraća se za nedelju dana. To se često dešava tako da sam ja često sama kod kuće"
M:"Ne bude ti dosadno?"
J:"Ne, mogu da radim šta god hoću, a i navikla sam"
Seli smo u dnevnu sobu. On na trosed, a ja na fotelju.
M:"A gde ti je mama?"
J:"Ne znam. Ona i tata su se razveli kada sam ja imala 5 godina. Mama i moja sestra su se odselile, ali ne znam gde. Tata ne želi da mi kaže jer se plaši da ću ga i ja ostaviti"
M:"Imaš sestru?"
J:"Da, bliznakinju"
M:"Ne nedostaju ti?"
J:"Ko?"
M:"Mama i sestra?"
J:"Ne sećam ih se baš najbolje tako da ne mogu da mi nedostaju. Ti i Ana ste blizanci?"
M:"Ubiće te, ako te ćuje da je tako zoveš. Da, i mi smo blizanci"
J:"Neće da me čuje. Moram da joj smislim nadimak"
M:"Ansi?"
J:"Hmmm... Ne, bolje Ans"
M:"Slično je"
J:"Nije, Ans je bolje"
Smejao se.
J:"Gladan?"
M:"Malo"
J:"Voliš palačinke?"
M:"Još pitaš"
Nasmejala sam se.
Ustala sam sa fotelje i otišla u kuhinju. Posle par minuta i Marko je ušao u kuhinju.
M:"Ko je na ovim slikama?"
U kuhinji je stojala jedna polica sa čašama. U jednoj polici su bile poređane porodične slike.
J:"Uglavnom ja"
M:"I tvoj otac, predpostavljam"
J:"Da"
M:"Ko je ovaj mali dečak koji stoji pored tebe na slikama?"
J:"To je Nikola"
M:"Znači poznajete se od malena?"
J:"Da"
M:"Da li ste bili nekad zajedno?"
J:"U vezi?"
M:"Da"
J:"Ne. Više smo kao brat i sestra. Između nas nema ništa više od toga. Primetila sam da se Ani sviđa Nikola"
M:"Ne znam. Ona se često zaljubljuje. Njoj je to više zabava"
J:"I ja se često zaljubljujem, ali meni to nije zabava. Ja to mrzim"
M:"Ljubav?"
J:"Ne, nego to što se lako zaljubim"
M:"To je često, pogotovo kod devojaka"
J:"Znam"
Ispekla sam palačinke i vratili smo se u dnevnu. Vratili smo se na naša mesta i jeli palačinke.
J:"Ja moram da se istuširam jer ova coca cola na meni postaje nepodnošljiva"
Počeo je da se smeje.
J:"To nije smešno"
M:"Meni jeste, veruj mi"
I dalje se smejao.
J:"Ja idem da se istuširam"
Ustala sam sa fotelje i otišla da se istuširam. Kad sam završila obukla sam beli šorc i rozu majcu. Prosušila sam malo kosu i vratila se i dnevnu.
M:"Neće da ti bude hladno? Oktobar je, nije jun"
J:"Neće"
Prišla sam radijatoru i pojačala grejanje, a on se nasmejao.
J:"Šta to gledaš?"
Sela sam pored njega.
M:"Film"
J:"To vidim i sama"
Ponovo je počeo da se smeje.
J:"Ti baš voliš da mi se smeješ?"
M:"Da"
J:"Prestani"
Prestao je, ali se suzdržavao da ponovo ne počne da se smeje.
J:"Kako se zove film?"
M:"The Fast and the Furious"
J:"Dosadno"
M:"Dosadno? Jel si ti luda ili tako nešto?"
J:"Što?"
M:"Ajde onda daj primer filma koji je zanimljiv"
J:"Ima ih mnogo"
M:"Odaberi jedan"
J:"Pa ne znam sad"
M:"Ti si neverovatna"
Počeo je da se smeje.
J:"Prekini!"
M:"Šta?"
Zbunjeno me je pogledao.
J:"Prestani stalno da me zezaš i da se smeješ"
M:"Okej, prestaću"
Suzdržavao se da se ne smeje, ali bilo mi je drago što se bar trudi.
Pogledala sam na sat.
J:"Već je jedan sat"
M:"Da"
J:"Pa ja trebam sutra da ustanem u 7h"
M:"Zar moraš u školu svaki dan?"
J:"Daa"
M:"Štreberka"
J:"Nisam štreberka"
M:"Predpostavljam da imaš sve petice i minimalni broj izostanaka u razredu"
J:"To me ne čini štreberkom"
M:"Onda sutra nemoj da odeš u školu"
J:"A šta da radim?"
M:"Provedi dan sa mnom"
J:"Zašto bih?"
M:"Da bi dokazala da nisi štreberka"
J:"Nemam nameru da ti se dokazujem"
M:"Okej, štreberko"
J:"Ne planiraš valjda tako zauvek da me zoveš?"
M:"Naravno da planiram"
J:"Ti si kreten"
M:"A ti nisi prva koja me je tako nazvala, štreberko"
J:"Prekini"
M:"Samo, ako sutra ne odeš na časove"
Podlo se smeškao.
J:"Dobro, ali onda ćeš da prestaneš tako da me zoveš, jasno?"
M:"Okej. Nije bilo tako teško nagovoriti te"
J:"Još imam vremena da se predomislim"
M:"Jesi li ikada bežala sa časova?"
J:"Ne, zašto bih? Koja je svrha toga?"
M:"Ti si prava štreberka. Mogu da se kladim da si u osnovnoj imala sve petice"
J:"Nisam"
M:"Lažeš"
J:"Ne lažem"
Smejao se.
J:"Mrzim te"
M:"Blago meni"
I dalje se smejao.
J:"Prestani!"
M:"Šta, ako neću? Šta ćeš da uradiš?"
J:"Ja..."
M:"Šta?"
Približio mi se, previše.
M:"Ti ćeš šta da uradiš?"
Lupila sam mu šamar. Koliko god želela da me poljubi nisam mogla to da dozvolim. Iz aviona se vidi da je on momak kojem devojke služe za zabavu i ubijanje vremena, a ja nikada nisam dopuštala da me neko tako iskorosti i posle me baci kao neko đubre.
Bio je iznenađen mojim postupkom skoro isto kao ja.
M:"Moram da priznam da ovo nisam očekivao. Čemu ovo?"
J:"Pitao si šta ću da uradim pa sam ti demonstrirala"
Podlo sam se nasmejala.
M:"Opasna mala"
J:"Ne zovi me mala!"
M:"Ili ćeš opet da me ošamariš?"
J:"Možda"
Ponovo mi se približio. Toliko da sam skoro osećala njegove usne na svojim. Ponovo sam krenula da mu lupim šamar, ali ovog puta ga je očekivao tako da me je uhvatio za ruku pre nego što je moja šaka stigla do njegovog obraza.
M:"Nije lepo šamarati ljude, znaš to?"
J:"Nije lepo ni približavati se ljudima ovoliko"
M:"Možeš da se udaljiš, ako ti smeta"
Nisam želela da se udaljim. Osećala sam neke leptiriće u stomaku. Ili bolje reći jedno milijardu leptirića koji mi prevrću stomak.
J:"Šta pokušavaš?"
M:"Nije očigledno? I ti si mi neka štreberka"
J:"Nisam štreberka!"
Odgurnula sam ga od sebe i otrčala u svoju sobu. Zalupila sam vratima i bacila se na krevet. Mrzim taj naziv. Koja je svrha omalovažavati one koji redovno uče? Oni bi kasnije trebali mnogo bolje da prođu od onih koji jedva završavaju škole. Ali ipak nije tako. Mrzim ovaj svet i ljude u njemu. Ponekad pomislim da je čak i u paklu bolje nego na ovom svetu.
Moje razmišljanje prekida kucanje. Nisam ni stigla da kažem nešto Marko je već ušao u sobu.
J:"Izlazi napolje"
Ništa nije rekao. Prišao je krevetu i seo kraj mene.
M:"Znam zašto si uvek nasmejana i zašto stalno pričaš"
J:"Ti misliš da sve znaš, ha?"
M:"Ne, niko ne zna sve, ali ovo znam"
J:"Prosvetli me"
M:"Najlepši osmeh imaju tužni. Ti si iznutra slomljena i povređena i to pokušavaš da prekriješ time što se stalno smeješ. Ti nisi jedna nasmejana i vesela devojka, ti si jedna krhka i nežna devojka kojoj je potrebna pažnja. A nju dobija time što stalno priča"
J:"Nije istina"
M:"Zašto poričeš istinu? Priznaj"
J:"Nemam šta da priznam"
M:"Ja sam prvi koji je to shvatio, zar ne?"
J:"Nisi ti ništa shvatio. Misliš da znaš sve i da si popio svu pamet ovog sveta, ali nisi. Ti si umišljeni kreten"
M:"Vređaš me jer znaš da govorim istinu"
J:"Nemaš ti pojma šta je istina"
M:"Prosvetli me"
J:"Da ne misliš da ću tebi da se otvorim?"
M:"Zašto ne?"
J:"Jer te ne poznajem"
M:"Nekada je lakše otvoriti se strancu nego osobi koju poznaješ ceo život"
J:"Da, nekada, ali ne i ovog puta"
M:"Hoćeš da se kladimo da ćeš sutra, pošto ćeš ceo dan da provedeš sa mnom, da mi se otvoriš i ispričaš mi zbog čega si toliko povređena, a da ja neću da te prisilim na to?"
J:"Nikada ti se ne bi otvorila!"
M:"Onda pristaješ?"
J:"U šta se kladimo?"
M:"Ako ja pobedim, ti mi se otvoriš, onda ćeš da izađeš sa mnom na sastanak"
J:"A ako ja pobedim?"
M:"Odaberi šta bi htela"
J:"Nećeš više nikada da razgovaraš sa mnom"
M:"Može. A sad na spavanje. Sutra ćeš imati naporan dan"
Prevrnula sam očima.
J:"Ne misliš ovde da ostaneš, zar ne?"
M:"Kasno je da bi išao kući"
J:"Živiš nekoliko kuća dalje"
M:"Neko može da me otme"
J:"Vratili bi te nakon dva minuta jer bi ih ubio svojom pričom"
M:"Sve jedno, ne želim da imam traume tako da ostajem. A i, sećaš se, ti si me pozvala da uđem"
J:"Najveća greška koju sam napravila. Možeš da spavaš u dnevnoj sobi ili tamo na fotelji"
M:"Biram fotelju da se ne bi išunjala i otišla u školu"
Dala sam mu ćebe da se pokrije i legla u krevet. Ušuškala sam se i ubrzo zaspala.

Nadam se da vam se priča sviđa. Ostavite glas i iskreni komentar, ako vam se sviđa priča.
Delovi će izlaziti na 10-ak dana jer imam previše obaveza oko učenja za prijemni ispit.
By:Kića ❤