Drugačija

4. Previše koktela

Bude me zubati zraci sunca. Skroz sam zaboravila da navijem alarm za školu. Već je 10h. 'Znači ni danas ne idem i školu.' pomislila sam.
Ustala sam iz kreveta i prišla ormanu. Uzela sam svetlo plave pantalone i belu majcu. Stavila sam malo pudera na lice i sišla dole u kuhinju. Napravila sam palačinke sa pekmezom. Sela sam u dnevnu sobu, jela palačinke i gledala neku seriju. Nisam previše bila zainteresovana za seriju. Razmišljala sam o tome šta bih mogla da radim ceo dan. Začulo se zvonce. Mrzovoljno sam ustala sa fotelje i otišla do vrata. Nabacila sam fejk osmeh i otvorila vrata. Nikola je stojao na vratima.
J:"Otkud ti? Zar nisi u školi?"
N:"Zašto ti nisi u školi?"
Ušli smo unutra i seli u dnevnu sobu.
J:"Sinoć sam zaboravila da navijem alarm, probudila sam se u 10 sati"
N:"Šta je to sinoć bilo između tebe i Marka?"
J:"Ništa"
N:"Anastasija mi je rekla da njemu devojke služe za zabavu. Nemoj da padaš toliko nisko da budeš nečija zabava"
J:"Ne brini, neću da padnem toliko nisko"
Namignula sam mu.
N:"Zašto nisi bila juče u školu?"
J:"Duga priča"
N:"Imam vremena"
J:"Uf... Pa kad smo se vratili sa one žurke nešto smo pričali. I počeo je da me zeza da sam štreberka, a znaš i sam da to mrzim. I onda je rekao da, ako ne odem jedan dan u školu prestaće da me tako zove. I pristala sam. Posle smo se kladili da, ako provedem ceo dan sa njim i ne otvorim mu se više nikada nećemo da razgovaramo, a ako mu se otvorim moram da izađem sa njim. I naravno, uspeo je da me nagovori da se otvorim i onda smo sinoć izašli na večeru. Celo vreme smo se svađali i prepirali. Kada smo završili svako je otišao svojoj kući i onda je on došao kod mene. I pokušavao da me poljubi i onda ste se ti i Anastasija pojavili. Posle toga on je otišao kući, a ja sam legla da spavam. Nego šta se to dešava između tebe i Anastasije?"
N:"Sve se to desilo za jedan dan? Ne menjaj temu"
J:"Ne menjam temu. Ne želim da pričam o tome"
N:"Da li ti se sviđa?"
U očima mu se videla neka bol. Da ga ne poznajem mislila bih da je ljubomoran.
J:"Ne znam. Možda, ali neću da budem ničija igračka za zabavu"
N:"Trebao bih da krenem. Već je 14h. Vidimo se sutra u školi"
J:"Okej, vidimo se"
Prišla sam mu da se pozdravimo, ali on je samo prošao pored mene i izašao iz kuće. Nije mi bilo jasno šta sam uradila. Ostatak dana sam provela gledajući serije i filmove.
Bilo je oko 20h. Zvonce se oglasilo. Mrzovoljno sam ustala iz udobne fotelje i otišla do vrata. Na vratima su bile Anastasija i Valentina. Valentina je Nikolina rođena sestra. Ona je godinu dana starija od nas, ali se često druži sa nama.
Anastasija je na sebi imala svetlo plavu haljinu koja je bila do kolena. Lepo je bila našminkana.
Valentina je imala usku crnu haljinu koja je jedva prekrivala njenu zadnjicu. I ona je bila lepo našminkana. Previše, za moj ukus, ali lepo.
J:"Otkud vi?"
V:"Jesi li raspoložena za žurku?"
J:"Kakvu žurku?"
Ušle su unutra.
V:"Otvorio se neki novi kafić pa organizuju žurku. Mi idemo pa smo mislile da ideš sa nama"
J:"Može, samo da se spremim"
Obukla sam tamno plavu haljinu koja je bila do kolena. Stavila sam alajner, maskaru i crveni ruž.
A:"Spremna?"
J:"Spremna"
Uzela sam telefon i krenule smo. Kafić je bio blizu. Lepo je izgledao. Atmosfera je bila super. Svi su igrali i zezali se.
Nas tri smo sele za sto. Valentina je naručila neki koktel od ananasa, Anastasija koktel od jagode, a ja coca colu.
V:"Ozbiljno?"
J:"Znaš da ne volim koktele"
A:"Kako možeš da ih ne voliš?"
V:"To je samo izgovor da ne pije jer kad popije onda je baš dosadna i napadna. I mnogo voli da zavodi. Zadnji put kada se napila zavela je tri momka i rasturila dve veze"
A:"Kako je to izvela?"
V:"Ljubila se sa nekoliko momaka ispred njihovih devojaka"
J:"Dobro, dosta. Shvatile smo"
Smejale su se.
A:"Znači zato ti nikada ne piješ"
J:"Da, a i ne treba mi alkohol da bi bila vesela i da bi se zabavila. Takva sam da od dosadne žurke mogu da napravim extra žurku, tako da mi alkohol nije ni potreban"
A:"Ako ti tako kažeš"
Dugo smo tako sedele i pričale. Malo smo igrale. Primetile smo da nas nekoliko momaka gleda. Sedeli su za jednim stolom u levom uglu. Bilo ih je trojica.
Prišao nam je konobar i doneo nam tri koktela.
K(Konobar):"Momci su platili"
Pokazao je u smeru trojice momaka koji su gledali u nas i smešili se.
Mi smo se pogledale i uzele koktele.
A:"Toliko o tome da ne piješ"
Nasmjela se.
J:"Pa kako da odbijem?"
Sve tri smo se smejale.
Posle nekog vremena momci su nam prišli.
X:"Smetamo?"
Nas tri smo razmenile iznenađene poglede.
V:"Naravno da ne"
Seli su pored nas.
X:"Kako se zovete?"
V:"Valentina"
A:"Anastasija"
J:"Katrin"
X:"Lepa imena. Ja sam Igor.
X:"David"
X:"Strahinja"
Ostatak žurke smo provele pričajući sa momcima. Ispostavilo se da su godinu dana stariji od nas i da žive dve ulice dalje od nas.
Kada se žurka završila ponudili su da nas otprate kući. Svi smo već popili previše onih koktela tako da su se svi složili.
Napolju je bilo baš hladno. Sredina oktobra, i normalno je da je hladno, a ja retard obukla tanku jaknicu.
D:"Hladno ti je?"
J:"Nije"
David i ja smo išli zadnji. Valentina i Igor su se već smuvali. Anastasija i Strahinja su se kao nešto muvali, ali još uvek se zvanično nisu smuvali.
David je skinuo jaknu i prebacio je preko mojih leđa.
D:"Evo"
Jakna je imala divan muški miris.
Valentina i Igor su otišli kod Valentine, a Anastasija i Strahinja kod Anastasije.
D:"Al' su nas ispalili"
J:"Pa ljubav, šta ćeš"
Smejali smo se.
J:"Hoćeš da uđeš?"
D:"Može"
Seli smo u dnevnu sobu. Pričali smo ovako o nekim glupostima i onda je on krenuo da mi se približava. Bio je na 10-ak centimetara od moji usana. Od jednom ulazna vrata su se otvorila i udarila o zid. David se odmakao od mene i oboje smo ustali sa troseda. Marko je uleteo u dnevnu sobu.
M:"Šta to radiš?"
J:"Šta tebe briga šta ja radim? I odakle ti pravo da tako ulećeš u moju kuću?"
Bila sam baš besna. Verovatno zbog tolike količine alkohola.
M:"Stvarno si glupa"
J:"Zašto? Jer neću da padnem toliko nisko i da ti budem igračka za zabavu?"
M:"Već si pala nisko kad se muvaš sa momkom kog ni ne poznaješ"
J:"Da li bi to isto rekao i za svoju sestru, jer je i ona uradila isto?"
M:"Već sam joj rekao"
Okrenuo se i izašao iz kuće. Zalupio je izlaznim vratima za sobom.
D:"To ti je dečko?"
J:"Šta? Ne! Nije mi dečko"
Sela sam na trosed. David je seo pored mene. Gledala sam u njegove plave oči. Polako smo počeli da se približavamo jedno drugom. Pogledao me je u oči i odmakao se od mene.
D:"Moram da idem"
Ja sam ostala da zbunjena sedim na krevetu, a on je izašao iz kuće. Besno sam ustala i otišla do Markove i Anastasijine kuće. Dva puta sam pokucala i čekala da se vrata otvore.
Posle nekoliko sekundi vrata se otvaraju i na njima stoji Marko.
J:"Koji je tvoj problem?"
M:"Nemam ja nikakav problem"
J:"Ma stvarno? A zašto mi onda onako ulećeš u kuću?"
M:"Ja... Ma nebitno. Idi kući da se ljubiš sa dečkom"
Krenuo je da zatvori vrata, ali sam stavila ruku na vrata i nisam mu dozvolila da ih zatvori.
M:"Zašto si došla? Čeka te dečko kod kuće"
J:"Ne čeka me niko kod kuće"
M:"Otišao je?"
J:"Da. Gde je Anastasija?"
M:"Nemam pojma. Kada sam se vratio nije je bilo"
Okrenula sam se i laganim koracima išla prema svojoj kući. Od jednom zavrtelo mi se u glavi i krenula sam da padam, ali me je Marko uhvatio.
M:"Previše si popila"
J:"Nisam"
Pokušala sam samostalno da stanem na noge, ali to je bilo neizvodljivo posle onoliko koktela.
Podigao me je i odneo do kuće.
J:"Znam i sama da hodam"
M:"Ne sumnjam u to"
Smejao se.
Spustio me je dole, ali me je i dalje držao da ne bi pala. Odveo me je do spavaće sobe. Legla sam u krevet, a on je krenuo da izlazi iz sobe.
J:"Žedna sam"
M:"Nisam ti sluga"
J:"Da nisi dolazio prvi put ne bi morao ti da mi donosiš vodu. Prema tome sad idi i donesi mi čašu vode"
Mrzovoljno je izašao iz sobe i za par minuta se vratio sa čašom vode u ruci.
M:"Izvoli"
J:"Hvala"
Popila sam vodu iz čaše i vratila mu je.
M:"Još nešto ti je potrebno?"
J:"Da"
Ustala sam iz kreveta i krenula sitnim koracima ka njemu.
M:"A šta to?"
Smejao se mojim koracima, ali me nije bilo briga. Stala sam ispred njega i gledala u njegove oči. Iznenada sam mu se približila i poljubila ga. On je zbunjeno stojao i gledao u mene. Odvojila sam nam usne i gledala u njega.
Evo ga razlog zbog čega ne volim alkohol. Dobijem takvo samopouzdanje da mogu da uradim bilo šta bez problema.
M:"Čemu ovo?"
Smejao se, a i ja sam sa njim.
J:"Eto tako"
Uhvatila sam ga za majcu i povukla ka krevetu. Ja sam legla i ušuškala se, a on je sedeo pored mene i zbunjeno, sa osmehom na licu, me gledao.
J:"Sad mi ispričaj priču za laku noć"
M:"Molim?"
Glasno se smejao.
J:"Šta moliš? Nisi u crkvi. Ispričaj mi priču"
M:"Ne znam ni jednu"
J:"Izmisli je"
M:"Bila jedno jedna devojka koja je popila malo previše i onda je pravila gluposti. Ta devojka se svala Katrin"
Smejao se.
J:"Ne sviđa mi se ta"
M:"Ponašaš se kao malo dete"
J: Ne ponašam se kao malo dete"
Oboje smo se smejali.
Zazvonio mu je telefon. Javio se, a ja sam prestala da se smejem.
M:"Da. Molim? Evo odmah"
U očima sam mu videla strah i zabrinutost.
J:"Šta se desilo?"
M:"Ja... Moram..."
J:"Šta?"
M:"Anastasija..."
J:"Šta sa njom?"
M:"U bolnici je"
Oči su mu bile pune suza. Pokušavao je da ustane, ali nije mogao da stoji na nogama. Ja sam ustala sa kreveta i pomogla mu da ustane. Od jednom više nisam bila pijana. Kao da sam se u sekundi otreznila.
J:"U kojoj? U kojoj bolnici je?"
M:"Bolnica 'London', valjda"
Obukla sam jaknu i krenuli smo prema bolnici. Nije bila daleko, par ulica dalje od naše.
Marko je izgledao izgubljeno, kao da ne zna šta se dešava.
Stigli smo u bolnicu i sestra nas je odvela do Anastasijine sobe. Bila je na intezivnoj nezi. Nisu nam dozvoljavali da uđemo u njenu sobu.
Sedeli smo u hodniku na stolicama kraj njene sobe. Marko je izgubljeno gledao u jednu tačku na podu.
J:"Ej, sve će biti uredu"
M:"Kako može da bude uredu? Šta, ako me ostavi? Ja sam kriv što je povređena. Da se nismo posvađali ne bi ni otišla"
J:"Nisi mogao da znaš da će nešto da joj se desi. Nemoj sebe da kriviš. Potreban si joj. Biće ona dobro, jaka je ona"
Doktor je izašao iz njene sobe, a Marko i ja smo ustali.
M:"Kako je? Preživeće, zar ne?"
D(Doktor):"U veoma lošem je stanju. Udario ju je auto. Momak koji je bio sa njom je u komi, ona je bolje prošla, ali je i dalje u kritičnom stanju"
Nije sačekao da Marko ili ja nešto kažemo, samo je otišao niz hodnik. Ponovo smo seli na stolice i gledali u pod. Ne mogu ni da zamislim kako mu je.
Od jednom se začulo pištanje aparata iz njene sobe. Sestre i doktor su utrčali u sobu bez reči, a Marko i ja smo zbunjeno stojali kraj prozora. Jedna sestra je prišla prozoru i povukla zavesu, tako da nismo ništa mogli da vidimo. Vratili smo se na stolice i čekali da nam neko nešto kaže.