U sobici sa rupama na zidovima i jednim velikim prozorom koji je ispunjava svetlošću, dok je toplina sunčevih zrakova zagreva i upisuje veselije note u tmurne i mračne zidove ofarbane tamnom bojom da sami po sebi još više ovu sobu učine depresivnom, na malom krevetu čiji je dušek dotrajao i prljav, sedeo je dečak i zadovoljno čitao svoj omiljeni strip.
Možda se pitate, kako je neko pored svega navedenog srećan?
Zapravo, taj dečak nije bio materijalista ili neko kome je stalo da ima sve što poželi, on je jednostavno bio srećan što je živ i što ima gde da spava. Bio je zadovoljan što u svojoj sobi ima veliki prozor, kroz koji je gledao većinu vremena koje je tu provodio. Njegova sobica se nalazila u centru grada, a prozor gledao na velike solitere, ulice pune kola i ljudi koji šetaju po trotoarima tih ulica, neki zamišljeni, neki rasplakani, neki srećni...
Upravo to je gledao mali dečak zamišljeno kroz svoj veliki prozor, pokušavajući da shvati šta se nalazi u mislima tih prolaznika što bi moglo da dovede do njihovog trenutnog raspoloženja, koje je pokušao da tumači.
On se nalazio u jednom skromnom domu, koji je imao mali broj soba u kojima je retko ko živeo, zbog toga što je većina bila u fazi raspadanja. U domu je živelo svega petoro dece koja nisu imala kud, niti ikoga ko će da se stara o njima. Dom je vodila jedna krupnija, starija žena, koja nije mogla da ima dece, pa se starala o deci koja nisu imala dom, davajući im volju za životom i snagu da nastave da žive i pored problema koje su prethodno imali.
Verovatno ste se sada opet zapitali :"Pa šta li se desilo tom dečaku, pa živi ovde?"
E, pa zapravo, ova priča tek sada počinje, pa se malo strpite, biće vam sve jasno na kraju.
KAMU SEDANG MEMBACA
Čitač
Misteri / ThrillerZamislite da sticajem okolnosti dobijete dar da svakome citate misli. Pitanje je sta biste vi radili sa takvim darom? Ovo je prica o decaku koji je dobio tu priliku, ali da li ce on taj dar koristiti na nacin na koji biste vi? Ovo je prica o tome ka...
