Cora: POV
Bilo je 6 ati a meni su vec oci bile sirom otvorene. Ovo je bilo i suvise bitno jutro da se ja mozda uspavam. Jackob je idalje spavao dok sam ja kurisala po sobi od nervoze. Svake godine sam bila nervozna zbog novog pocetka ali sada ja mislim da sam dobila srcku. Papucama sam lupala o pod sto je nateralo da Silian posle par minuta udje u moju sobu.
"Dobro hoces li se smiriti ljudi u ovoj kuci imaju pravo da spavaju!" Pogledao je u mene i na trenutak zatreptao. Imala sam dugu braon kosu koja ja je sada bila ocesljana do savrsenstva, uske crne farmerke i kariranu srvenu kosulju na kratke rukave. Stavila sam malo pudera, maskaru i kreon.
"Izgledas prelepo". Sada je vec bio u mojoj sobi i sa prekrstenim rukama stajao nslonjen na moja vrata. Nasmesila sam se i onda nastavila da trcim po sobi. Silian je uzdahnuo i posle par minuta me zaustavio tako da pogledam u njega. Nekada pomislim da je on odrasla osoba koja je zaglavljena u telu deseto godisnjaka.
"Udahni, izdahni". To sam uradila.
"U cemu je problem". Namsejao se i ponovo se naslonio na vrata.
"Ne znam, imam uzasne zmarce u stomaku ne znam da li sam nesto zaboravila ili i i ny kako izledam. Silian se nasmejao.
"Evo ovako to je zbog nervoze. Nisi nista zaboravila, ponela si mali notes gde ces zapisati sve i pernicu. Kao sto sam prethodno rekao izgledas prelepo i sada mozes da se smiris". Posle par minuta moja mama je naglo otvorila vrata sto je Siliana nateralo da padne na pod ispod mene.
"Jao gosrpode Cora ustaj 15 do sedam je zakasnicemo!" Pogled joj se zavrsio na meni.
"Pa ti si budna". Sa olakseanjem je izdahnula i rekla mi da sidjem za 15 min u hodnik kuce da idemo.
"A to sto si zamalo ubila mladjeg sina to ko ga jebe!"
"Recnik Siliane!" Mama se izdrala dok je silazila niz stepenice.
Kada sam sisla u hodnik svi su me sa osmehom ispracali. Kada sam usla u kola imala sam osecaj kao da napustam moje malo naselje sa svega 12 kuca u toj ulici i zato se to zove kvart 12. Svi su ispracali svoju decu u skole i zeleli im srecu.
U kolima je bila ogromna vrucina, a meni je srce zelelo da iskoci iz grudi. Ruke su mi se nenormalno zvojile i mogla sam da cujem svoje ubrzano srce. Odjednom stigla mi je poruka od moje starije sestre Sophije.
"Zelim ti srecu u novoj skolskoj godini. Znam da ti se sada vrv trecu ruke ali skupi snagu mozes ti to. Puno te pozdravljam odavde iz Engleske i zovi me na skajp odmah polse skole".
Nasmejala sam se i odmah posle toga auto je stao. Okrenula sam se ka mom prozoru i skola je bila puna "pridoslica". Toliko roditelja je mahalo svojoj deci i jos tliko dece se treslo od nervoze. Mama me je utesno potapsala i poljubila u celo.
"Sve ce biti uredu, izgledas pozanstevno". Klimnula sam glavom i izasla iz auta. Odmah posle toga moja mama je dala gas jer je kasnila na posao.
Koliko sam ja mogla da vidim postojale su 4 grupe gde su bili poredjani ucenici. Na jednoj tabli je pisla prva godina, na drugoj druga i sve tako do cetvrte. Stala sam u red za prvu godinu. Bilo je tu dosta dece i koliko sam ja videla niko nije pricao ni sa kim. Kada sam okrenula pogled ka drugoj godini, svi su se ljubili i grlili. Direktor je izasao i svima nam pozeleo srecu u novoj skolskoj godini. Ostale tri godine su usle u skolu dok je jedino prva godina ostala napolju.
"Pa prvaci, zelim vam svu srecu, da se lepo uklopite i da imate odlican uspeh. Bicete prozvani i odmah ce te oticio do vaseg razrednog staresine. Sa srecm". Svim smo se zavhalili i krenuli su da nam prozivaju imena. Ja sam bila jedno 20.. Moji razredni staresina bio je profesor hemije. U mom odeljenju bilo je dosta visokih decaka koji mi se cinilo da su igrali kosarku. Sve devojke su bile veoma skupo oucene i pored njih sam se osecala kao pepeljuga moram priznati makar i ako je mrzim. Poslednja je bila Violet Jaxon. Imala je krupne plave oci i plavu kosu izgledala je preslatko u maloj teksas haljini na bratele i svilenom kosuljom preko. Sve devojcice su pricale kako izgleda kao mala vila, ali meni je izgledala bas slatko. Kada smo usli u nasu ucionicu i sama je mogla da cuje kako je neke 3 devojke ogovaraju. Sela je u zadnju klupu i krenula da posmatra biljke pored sebe. Milo mi je veoma zao i odmah sam resila da sednem pored nje.
YOU ARE READING
Savrseni bad boy
Teen FictionEvery morning, we get a chance to be different. A chance to change. A chance to be better. Your past. Leave it there. Get on with the future part.