Pismo Fredu

Ponovo na okupu

Jutarnji zraci sunca obasjavali su visoku, staru, nesimetričnu kuću u kojoj je živela porodica Vizli. Gospodin i gospođa Vizli sedeli su u trpezariji za velikim drvenim stolom i ispijali čaj u tišini. Moli Vizli tužno pogleda na sat, tačnije na jednu kazaljku tog sata, na kojoj je bilo napisano "Džordž" i koja je pokazivala na natpis "Posao".

- Mislio sam da odem do njega - reče Artur Vizli, prateći pogled svoje žene - Već nedelju dana ne izbija iz radnje.

- Ne znam da li bi te poslušao - reče Moli uzdišući - Ali znam da bih volela da vidim svoju decu na okupu. Svi su otišli za svojim obavezama, tek ponekad dođu ovde. Još uvek ne mogu da se naviknem na takvu tišinu u kući. Ali volela bih da makar ovog dana budemo svi zajedno.

- Onda je to rešeno - odlučno reče Artur - Džini i Ron će se probuditi i sići dole svakog trena, a Persi i Bil su javili da će doći zajedno.

- To je jedino što me može usrećiti - reče Moli smešeći se - Kada vidim njih na okupu.

Artur priđe i zagrli svoju ženu, a ona mu nasloni glavu na rame.

- Ovo je bio njihov omiljeni dan - poče Moli drhtavim glasom - strčali bi niz stepenice rano ujutru u potrazi za poklonom i tortom, a onda bi ceo dan smišljali nestašluke zato što su znali da neću moći da vičem na njih.

Stajali su tako na sred sobe zagrljeni, obasjani zracima koji su se probijali kroz otvoren prozor. Da je Moli tada ponovo pogledala na sat, primetila bi da se Džordžova kazaljka pomera ka mestu označenom sa "Kuća".

- Dobro jutro golupčići - sa vrata je dopreo veoma poznat glas.

Moli istoga tenutka podiže pogled i ugleda svog sina.

- Džordž! - viknu ona, i potrča mu u zagrljaj.

- Stvarno si mislila da ćeš da se izvučeš bez torte - reče on tapšući je po leđima.

- Oh ti - odgovori ona kroz osmeh - Torta te čeka. Srećan rođendan, dušo.

- Hvala mama - odgovori on i priđe ocu da se pozdravi.

Moli tek tada primeti Anđelinu koja je stajala iza Džordža, strpljivo čekajući da se on pozdravi sa majkom.

- Anđelina dušo - poskoči Moli - Tako mi je drago da te vidim.

Dve žene se zagrliše i poljubiše.

- Znam da si ga sigurno ti nagovorila da dođe, i ne znaš koliko sam ti zahvalna na tome - reče Moli Anđelini tiho.

- On je želeo da dođe - odgovori Anđelina - Samo mu je trebao neko ko će mu pomoći da to shvati.

- Džordž! - začu se odjednom vrisak i Džini, koja je upravo ušla u sobu, polete svom bratu u zagrljaj.

- Dobro Džini - reče on kroz šalu - Ugušićes me. Jao!

Džini ga je lupila po glavi.

- Šta izigravaš tamo sam u radnji - reče ona glumeći ljutnju - Nemoj mi reći da svi žele da kupe tvoje smicalice.

- A taman sam pomislio da ti dam neki popust - reče on glumeći ozbiljnost - Ali sada moram da razmislim o tome, zaista.

Prostorija se začas ispuni smehom i razgovorom. Svi su posedali oko velikog stola, i Moli posluži čaj. U to siđe i Ron, a nešto kasnije, na ulaznim vratima pojaviše se Persi i Bil.

- Uspeo sam da zbrišem s posla vrlo brzo - reče Persi.

- Tvoj otac i brat nisu ni otišli - reče Moli gledajući popreko u Rona i Artura.

- Ja sam javio da ne dolazim - reče Artur braneći se - Ne želim ovo okupljanje da propustim ni za šta na svetu.

- Mene će Hari da pokrije - reče Ron punih ustiju - Ionako mi duguje, prošle nedelje je išao da gleda Džininu utakmicu.

- Oh, ućuti - reče ona gađajući ga komadićem hleba.

- Naša Džini igra za Harpije - reče Bil ponosno, na šta se ona nasmeja stidljivo.

- Još uvek mislim da je to greška Džini - reče Moli zabrinuto - To nije više Hogvortski kup, tamo igraju odrasli ljudi, mogla bi ozbiljno da se povrediš.

- Daj mama - reče Džini iznervirano - Govoriš kao da imam 5 godina. Ništa mi se neće desiti. Uostalom, Ron radi kao auror, Čarli radi sa zmajevima, a ti se brineš zbog mog kvidiča.

- Previše brineš dušo - reče Artur nežno - Naša Džini je jaka, mislim da bi pre protivnički igrači trebalo da se zabrinu za svoju bezbednost.

Džini pogleda zahvalno u svog oca, ali na Moli ove reči nisu delovale umirujuće, naprotiv. Ona naglo ustade sa stola, podbočivši ruke.

- Ja previše brinem? JA PREVIŠE BRINEM? - ponovi Moli glasnije nego što je bilo potrebno, upirući prstom u sebe - izvini što sam zabrinuta što mi je jedno dete miljama daleko i što se bavi zmajevima koji bi svakog časa mogli da ga usmrte, što za drugo strepim svaki put kad je mesec pun!

- Majko, zaista... - poče Bil ali gospođa Vizli nastavi ne obraćajući pažnju na njega.

- RON RADI KAO AUROR, DŽINI RIZIKUJE OZBILJNE POVREDE JUREĆI NA METLI, DŽORDŽA I PERSIJA VIĐAM KADA SE SETE DA DOĐU KUĆI! - zadihano je nabrajala Moli, tresući se - A DA LI SMEM DA TE PODSETIM DA DANAS SLAVIM ROĐENDAN SAMO JEDNOM DETETU ARTURE! ZATO NEMOJ, NEMOJ DA MI PRIČAŠ DA PREVIŠE BRINEM!

Na trenutak je zavladala jeziva tišina, ioako je u sobi bilo 8 osoba. Svi ukućani gledali su u Moli, koja se trudila da dođe do daha. Niko se nije usudio ni da progovori. Fredovo odsustvo bilo je u mislima svakom od njih od kada su se okupili, ali su se, dok tog trenutka, svi trudili da ne pokažu koliko im fali. Moli je sada iznela na površinu ono što su ostali pokušali da potisnu. Svako se sa bolom nosio na svoj način, ali gledavši svoju ženu, majku, kako priča o najvećim patnjama, poremetilo ih je u tenutku.

- Ja... - poče Moli rastreseno - Ovaj... Moram... Izvinite me.

Zatim žurnim koracima napusti prostoriju, ostavljajući svoju porodicu u neprijatnoj tišini.

- U poslednje vreme je malo razdražena - reče Artur, pokušavajući da popravi situaciju, ujedno prikrivajući sopstvenu uznemirenost - Trebalo bi da odem kod nje.

- Ne - reče Džordž odjednom - Ja ću.

Zatim ustade sa stola i ode da potraži majku.

- Znao sam da nije trebalo da dolazim - mislio je Džordž, penjući se uskim stepenicama koje su škripale pod njegovim koracima - Zašto jednostavno nisam ostao u radnji kao prethodnih godina.

Onog trenutka kada je njegova majka napustila prostoriju, Džordž je znao gde je otišla, i bio je odlučan u nameri da krene za njom. Međutim, ta odlučnost ga je ubrzo napustila, i sada je nesigurno koračao ka sobi koju je toliko dugo izbegavao. Odjednom, preplaviše ga bolna sećanja, i kao u situ za misli, Džordž se vrati 5 godina unazad...

Evo i drugog dela priče. Komentarišite da li vam se dopada kako izgleda do sada. Nastavak uskoro... :)