Pismo Fredu

Hvatač snova

Džordž najednom shvati da već dugo stoji na sred stepenica. Potisnuo je duboko sećanja koja su mu se maločas tako živo stvorila pred očima, obrisa suzu i krenu ka vratima svoje sobe. Polako odškrinu vrata i na prstima ušeta unutra. Na krevetu u uglu sobe, sedela je Moli sa rukama skrštenim na krilu. Pogleda prikovanog za pod, nije ni primetila sina, sve dok on nije seo pored nje i prebacio ruku preko njenog ramena. Moli se strese od ovog dodira i pogleda ga pokajnički.

- Izvini dušo, ne znam šta mi je bilo. Nije trebalo onako da reagujem - reče Moli tiho.

- U redu je mama, razumem - odgovori joj Džordž - Ovo je težak dan za sve.

- Ali niko nije počeo da nekontrolisano viče kao ja - reče Moli samoprekorno.

- Žao mi je što sam retko svraćao kući u poslednje vreme - reće Džordž - Bilo je to sebično s moje strane.

Umesto odgovora Moli snažno zagrli svog sina.

- Sada si tu, dušo, to je bitno - reče Moli i dalje ga grleći.

Nakon nekoliko trenutaka tišine, Moli pusti svog sina iz zagrljaja i zagleda mu se u oči.

- Znam da ti nedostaje - reče ona - kao i meni. Svakog dana. Ali onda pogledam u vas, moju decu, i zahvalna sam Bogu što vas je sačuvao. I sve dok smo mi zajedno Fred će biti tu sa nama.

Džordž klimu glavom, i Moli nastavi.

- I povlačim ono što sam rekla da danas slavim rođendan samo jednom detetu - reče ona i toplo pogleda u Džordža, na šta joj on uzvrati upitnim pogledom - Slavimo i Fredov. Slavimo to što je deo naše porodice, što smo ga poznavali, i što će uvek biti u našim srcima.

Džordž nije bio u stanju da progovori. Umesto odgovora, on zagrli majku najjače što je mogao.

- Hvala ti za sve što si ikada uradila za mene, za nas - reče on najzad - i izvini za sve besane sati koje si provela brinući se za nas. Ti si najbolja majka, i mi smo srećni što te imamo.

- De, de - reče Moli trudeći se da prikrije drhtaj u glasu - Nema bolje dece od vas.

Začu se kucanje na vratima. Džini otvori vrata i promoli glavu.

- Prekidam li nešto? - upita ona.

- Uđi dušo - odgovori joj Moli - Džordž i ja smo razgovarali.

- Poslali su me da vidim da li je sve u redu - reče Džini.

- Naravno - odgovori Moli - Na trenutak sam izgubila kontrolu ali sada je sve u redu.

- Anđelina mora da se vrati kući - reče Džini obraćajući se Džordžu.

- Idemo onda svi dole da se pozdravimo sa njom - reče Moli ustajući sa kreveta - Ona je divna devojka.

- Zaista jeste - reče Džordž ponosno - I drago mi je da se vas dve slažete.

Zatim svo troje krenuše dole gde su ih čekali ostali.

- Evo nas - reče Džordž ulazeći u sobu - Malo smo se zadržali.

- Ja bih morala da krenem - reče Anđelina.

- Nadam se da nije zbog mene - reče Moli zabrinuto - Izvini što si morala da prisustvuješ onakvoj sceni, dušo.

- Naravno da nije zbog Vas - odgovori Anđelina oblačeći jaknu - Obećala sam roditeljima da ću ih posetiti danas.

- Ali sledeći put moraš ostati na večeri - reče Moli - Je li tako Džordž?

- Naravno mama - odgovori joj Džordž, smešeći se - Sledećeg puta se neće izvući.

Anđelina se pozdravila sa svima a zatim krenula ka vratima.

- Idem ja da je ispratim - dobaci Džordž, prateći Anđelinu, i zajedno izađoše u dvorište.

- Izvini što sam te uvukao u svoje porodične probleme - reče Džordž.

- Ne zaboravi ko te je nagovorio da dođeš. - odgovori mu ona - Da li je tvoja mama dobro sada?

- Jeste - reče Džordž - Ona je jaka žena.

- Kao i njen sin - odgovori mu ona, uzimajući ga za ruku i usporavajući hod - Najdivnija osoba koju poznajem.

Džordž joj uzvrati osmehom, a zatim zastade da bi joj sklonio pramen kose sa lica.

- Ne bih se složio sa tobom - reče on, vraćajući joj zalutali pramen iza uva - ja poznajem jednu divniju, i upravo stoji preda mnom.

Anđelina mu odgovori dugim i nežnim poljupcem.

- Umalo da zaboravim - reče ona odvajajući se od njega - imam nešto za tebe.

- Za mene? - Džordžove obrve izviše se iznenađeno.

- Pa koliko znam, danas ti je rođendan - reče ona vadeći poklon iz torbe - Izvoli.

Džordž uze u ruke veliki obruč veličine pesnice kroz koji je bila utkana mreža i sa kojeg je visilo plavo i belo perje različite veličine.

- Izvini - reče on začuđeno - ali ja nemam pojma šta je ovo.

- To je hvatač snova - reče ona smejući se - potiče iz indijske kulture, i služi da otera noćne more. Mislim da će ti biti koristan.

- Dobro, koja čin je potrebna? - reče on okrećući hvatač u ruci.

- Nema čini blesavko - reče Anđelina kojoj je Džordžova reakcija bila zabavna - samo ga stavi iznad kreveta.

- Hoćeš da mi kažeš da je ovo normalski predmet - reče on, sada još više zaintrigiran.

- Čula sam da se i kod njih koristi - reče ona - ali ako mene pitaš, to definitivno potiče iz čarobnjačkog sveta.

- Sviđa mi se - reče Džordž i zagrli svoju devojku.

- Drago mi je - odgovori ona grleći ga još jače.

- Moram da idem - reče Anđelina nakon nekoliko trenutaka - Moji me već čekaju sigurno, a i tvoja porodica tebe.

- Važi. Hvala ti na svemu - reče Džordž spuštajući poljubac na njene usne.

                                                                          

                                                                          *       *       *

Evo i četvrtog, nešto radosnijeg, dela. Neće vam više trebati maramice (ili možda hoće, bolje ih držite blizu, za svaki slučaj :D). Hvala svima koji čitaju ovu priču, glasaju i komentrišu, divni ste.

Ako ipak više preferirate porodicu Melfoj, obavezno bacite pogled na profil zarobljeniksnova.

I za kraj, jedno pitanje za sve vas. Sigurno ste čuli za predstavu Hari Poter i ukleto dete koja će se prikazivati ovog leta u Londonu i koja prikazuje sve naše omiljene likove 19 godina kasnije. Na sajtu www.pottermore.com možete videti glumačku postavu (najnovije slike izbačene su juče i danas). Zanima me vaše mišljenje o glumici koja igra Hermionu. Ja ne mogu da se pomirim sa činjenicom da su izabrali crnkinju. Petnaest godina gledamo filmove sa Emom kao Hermionom i onda odjednom treba da promenimo tu sliku, jer ispadamo rasisti ako mislimo drugačije. Takođe, glumac koji iga Rona čak ni nema riđu kosu?! Pišite mi vaša mišljenja u komentarima. Caoss