Pismo Fredu

U Fredovu čast

 - Rone, ovo ti je već treće parče torte - smejala se Džini bratu - kada ćes prestati da jedeš?

Svi Vizlijevi sedeli su u sobi okupljeni oko kamina, čekajući Džordža da se vrati unutra.

- Ovo mi je tek drugo - branio se Ron - i zašto ne bi gledala u svoj tanjir malo.

- Iskreno, ne znam kako Hermiona izlazi na kraj sa tobom, zaista - reče Džini peckajući ga. Ron se pravio da ništa nije čuo.

- Bil, kako je Fler? - upita Moli svog sina, prekidajući čarku između Džini i Rona.

- Ona je dobro, ali Viktoar je prehlađena, pa je Fler morala da ostane sa njom kući - reče Bil.

- Dugo nisam videla unuku, obećaj mi da ćes da je dovedeš što pre - reče Moli.

- Naravno, čim malo ozdravi, dolazimo svi - odgovori Bil.

- Ni ja nisam odavno video svoju nećaku - reče Džordž ulazeći u sobu.

- Džordž, požuri da uzmeš svoje parče torte, inače će nestati - reče mu Džini smejući se i gledajući u Rona, koji je prevrtao očima.

- Rone, odričem ga se u tvoju korist - reče mu Džordž, na šta se ostali nasmejaše.

Džordž se smesti između Artura i Persija koji su upravo razgovarali o dešavanjima u Ministarstvu.

- Mislim da je mnogo bolja situacija sada kada je Kingsli na čelu - reče Artur - atmosfera je svakako opuštenija.

- Napravite mi malo mesta - reče Džordž - i dajte tu tortu da probam već jednom.

- Izvoli dušo - Moli mu pruži tacnicu sa parčetom torte.

- Baš mi je drago što je Anđelina došla sa tobom - reče Moli Džordžu ushićeno - sledeći put je pozovi na nekoliko dana.

- Rekao sam ti da hoću - odgovori joj Džordž nestrpljivo - Nego, uputite me malo u dešavanja, šta ima novo? Džini, nisi nam ispričala kako je u Harpijama?

Džini se promeškolji i sa nelagodom pogleda u majku.

- Džini, rekla sam da je moja reakcija bila preterana malopre - reče Moli pokajnički - znam koliko si bila dobra u timu Grifindora, bio bi greh sprečavati te da nastaviš sa kvidičem.

- O, dobro onda - reče Džini vidno opuštenija - Pa polako počinjem da se uklapam u tim, odlično je. Milslim da ove godine imamo šanse da osvojimo prvenstvo.

- Šta? - ubaci se Ron iznenada - Džini, nemate teorijske šanse. Čadlijski topovi pobeđuju ove godine, videćeš.

- Hajde da se kladimo - skoči Džini - u pet galeona!

- Pet galeona! - reče Ron iznenađeno - to je mnogo za jednu opkladu.

- Hajde Rone, ne budi stipsa - reče Bil smejući se - ako si tako siguran, šta je problem.

- Dobro! - reče Ron pružajući ruku Džini, koju ona prihvati, i opklada postade zvanična.

- Ah, skoro da sam zaboravio ove vaše ludorije - reče Artur sa osmehom na licu - hoću da od sad češće dolazite svi skupa. Znam da su poslednje godine bile teške za nas, i da smo se suočili sa velikom tugom od kada nema Freda, ali mislim da to nije razlog da klonemo duhom i dozvolimo da nam se porodica rasturi. Svako je otišao svojim putem, ali hoću da znate da gde god da odete, uvek ćete imati ovo mesto, kojem možete da se vratite i gde će vas porodica uvek čekati.

Moli je slušala Artura kako govori i iskoristivši trenutak kada su svi gledali u njega, krišom obrisa suzu u uglu oka. Pomenuvši Freda, Artur je rekao na glas ono što je svima bilo u mislima. Niko nije želeo prvi da progovori o njemu, jer niko nije želeo da kopa po ranama. Ali nakon Arturovog govora, tuga je bila primetna na svačijem licu. Nasta tišina, ali ona ubrzo beše prekinuta Bilovim tihim glasom.