Poeticki Gresi

Zelim da znas...

Tu sam,na autobuskoj stanici
cekam prevoz do neke nove stvarnosti,
gde je tako lako popraviti stvari.
Na putu do neke nove srece,
presecen svojom greskom,
pogodjen lazima sa kojima cekam novi dan.
U toj nekoj setnji
od apsurda do nade,
sretah isto lice,
lice svoje ispunjenosti.
I tu joj lupih samar...
Pokosih sve prkosno u sebi,
zarobih sve poetsko.
Moje srce te ponizno moli,
i tako jako zeli da saznas,
kako ono jako moze da voli,
i da strpljivo ceka trenutak nas.
Nada u meni jos uvek sja,
da dete u tebi moze da zna.
Da mi pruzi po neki stih,
da vise ne budem tih.
Od ove noci ja sam pravi ja
Jer sam tako jako osetio strah
Trcim ulicom i urlam da sam ziv
I potpuno poetski zdrav.