Poeticki Gresi

San

Zalazih laganim korakom
U tu zemlju pustih snova
Na granici izmedju dva sveta
Balansirao sam izmedju sna i jave.

Videh u sebi sliku svih grehova
I htedoh da prozivim unutrasnji slom
Da okajem svoja teska dela
I kazem najtezu rec, IZVINI.

Videh u sebi sliku trulog hriscanstva
Videh u sebi jedan stepenik do pada
Cekah onaj poslednji sudnji dan
Cekah giljotiranje sopstvene duse.

I videh sve ljude prema kojima gresih
U velikoj povirci koja je koracala unazad
Pokajah se u dubini srca najiskrenije
I pogledah svoj odraz u slanoj vodi u sopstvenim dlanovima.

To bejahu suze koje prolih
za svoj najveci poeticki greh
Tu bejahu i tuga i sreca i radost
i cemer jedne mladosti.

Sa suvim kapcima ali s tugom u srcu
Pridjoh Vasoj visosti u poslednjem trenu
Rekoh ti da si moja nezamenljiva muza
I tu je krenula jedna tvoja suza.

Prosaputah:"Kada bih sada mogao
da isplacem sve prolivene suze
Kada bih od tih silnih suza
nanizao one najiskrenije stihove. "

Pokazah ti svoje smezurane dlanove
Na kojima pisase ovi truli stihovi
Tvoje oci pune suza ljubile su mi dusu
A moje usne ljubile su tvoje celo.