Sva ta svetla budvankih svetionika,
traze tvoj osmeh,
na zvezdanom nebu.
Sve te zvezde sa ocima,
uprtim u moje srce,
gledaju u morske talase,
u kojima si izgubljena.
Moje reci ne mogu tako daleko da dosezu,
moje ruke ragrcu pesak i traze tvoje tragove.
Budi bar malo blize,
da moje srce moze da ti pridje.
Budi bar malo nize,
Da mogu da ti pridjem.
Koliko trebam biti lud za tobom?
Koliko trebam biti tvoj?
Koliko trebam biti ti?
Citas li ovu pesmu?
Osecas li kraj?
Evo ja ti kazem da kraja nema,
jer tvoji bekonacni pogledi me
Beskrajno probijaju kroz poslednje vitalne organe.
YOU ARE READING
Poeticki Gresi
PoetryKnjiga poezije slobodnog karaktera, bez konkretnog kocepta.Ova zbirka pesama je razvojni put od same podsvesti i cistih emocija do malih nakaradno unakazenih "umetnickih" dela.
