Poeticki Gresi

Tvoje dete...

Plafon me je gledao, svojim
belim i neljubaznim pogledom.
Nije razumeo moju patnju.
A samo to mi je bilo potrebno,
da neko bar pokusa da shvati.
Te kazaljke odvrtele su bezbroj krugova,
odvele su me kasno u noc.
A te tanke bele povrsine,
nisu mogle biti moj saveznik.
Sva ta zapomaganja iz susednih soba,
pravila su mi drustvo i odvajale od sna.
Kako je tesko svariti,u ovom sumanutom procesu od zivota, neimanje doma.
Svoje srce dajes, svoje misli razvlacis, dok se iz skole vuces.
Jedino sto mozes da zakljucis je da si sam i neshvacen.
I na kraju dana, nemas gde da se vratis.
Jer te ceka nova partija svadje.
Ceka te nov zalogaj rusilacke klime.
Toliko je zrtava podneto za moje dobro, a toliko me te zrtve odvedose u corsokak.
Tamo gde ljubav stane, dece nema.
Tamo gde mir strada, detinjstvo gine.
I u tako nezdravoj okolini, treba ziveti i nesto postati.
Epa tezak je posao to.
Molim sve odrasle ljude, da budu malo deca.
Ptice ce pre sviti i dva manja ali zdrava gnezda, nego jadan ali truo.
Ako volite svoju decu stvorite im zdrava gnezda...

P. S. Mozda je upravo vas sin ovo napisao.Putovao kroz vreme, da spasi sopstveno detinjstvo ovom amaterskom pesmom.