Ni prvo, ni poslednje

Ljubav u vreme pistolja

Palermo 1997. Nerov stan.

Lezim na svom krevetu. Eva mi spava na grudima. Tesko dise, jos uvek je potresena onim sto joj se sinoc dogodilo. Po ko zna koji put cu to ponoviti, da to nije posao za nezno bice kao sto je ona. Da mogu zabranio bih joj da ide, ali ne mogu. Don je taj koji nam odredjuje poslove. Moram sto pre da smislim plan da mu se suprotstavim, inace je sve gotovo. 
Sa Evom sam uvek imao neki poseban odnos. Nije mi devojka, a vise mi je od prijateljice. Zivot bih dao za nju, kao za sestru koju nikada nisam imao. Uglavnom, volim je, mnogo. To je valjda zbog toga sto smo od malena zajedno. Upoznali smo se kad smo imali oboje 10 godina, u popravnom domu. Pet godina bili smo nerazdvojni, sve dok Sandro Torini nije dosao po nas. Bio je to tiranin kod kojeg i sada radimo, don Silvio Sarconi. 

Nezno je spustam na jastuk i ustajem. Idem pod tus. Stajem ispred ogledala u kupatilu. Vidim coveka koji bi trebalo da budem ja. Crna kosa i brada od nekoliko dana, par zelenih ociju i mali kriv nos zbog brojnih tuca. Misicavo telo puno sitnih oziljaka. Nekad sam bio lep, govorili su mi da ce mnoge devojke pasti na moje zelene oci, ali to se nije dogodilo. Nikad nisam imao vremena da trazim devojke i da volim. Ljubav prema Evi je slucajna, ali velika. 

Kad sam izasao iz kupatila, Eva je bila budna. Sedela je na krevetu i pusila cigaretu. Zasto je ponovo pocela? Nije upalila cigaretu skoro godinu dana, sad je potresena i ponovo je pocela. Primetila me je i nasmejala mi se.
"Jutro Crni!"

- Dobro jutro. Zasto ponovo pusis?

"Pusti me, samo ovu cu."

- I hoces. uzeo sam paklicu i bacio je u kantu za smece. Ne treba ti to djubre Eva, samo sebi stetis.

Skocila je na mene, ljuta zbog onoga sto sam uradio. 
"Mislila sam da mi verujes!!"

- Verujem ti. uhvatio sam je za ruke i pokusao da je smirim. Zagrila me je. Pocela je da place.

''Tako mi je zao, Nero. Izvini sto se derem na tebe, ali stvarno vise ne mogu." 

Gledala me je onim njenim sjanim braon ocima. Tim pogledom me je ubijala. A onda je prislonila usne na moje. Toliko sam ocekivao ovaj trenutak, ali zapravo mnogo je lepse nego u mislima. Sad ne zelim da je pustim.
"Volim te, znas?"

- Znam, i ja tebe. zagrlio sam je i ponovo poljubio, ali taj blazeni trenutak prekinula je zvonjava telefona. Prokleti telefon. Podigao sam slusalicu.

- Nero je izvolite, gdine Sarconi?

"Slusaj me mali,  napravio si mi problem znas to. Sad ces i da me izvadis iz njega. Pakuj se, veceras ides u Moskvu da ubijes Britvu. Ne zanima me kako, ali hocu da bude mrtav. Jasno? " rekao je don besno. 

- Da, gdine, jasno. spustio sam slusalicu i bacio telefon na krevet.

"Sta je bilo, amore?" pitala me je zabrinuto.

- Idem u Moskvu, da ubijem Britvu, a sa obzirom na to kakvi su njegovi ljudi verovatno se necu vratiti.

"Ne pricaj tako, Crni, uspeces. Sta cu ja ako te ubiju?" ponovo je briznula u plac i sela na krevet. Seo sam pored nje i zagrlio je. To jutro sam je ljubio kao da je poslednji put.

Cetvrti deo je pred vama, uzivajte. Nadam se da ce vam se svideti i da nije previse pateticno. Glasajte i pisite, znaci mi. Posebnu zahvalnost dugujem mojoj koleginici i prijateljici ksenija98_ koja mi je pomogla oko Nerovog izgleda i karaktera. Hvala ti. ;] :*
Pozdrav. ;] 

Jakson Gray