Ostavljena

Odlazim

Motaš mi se po glavi,
satima.

Ne daš mi mira,
noćima.

Vreme je,
da zauvek napustiš moje misli.

Dobro,
možda ne baš zauvek,
ali na neko vreme.

Ko zna šta nam sudbina sprema..
Ko zna?

Možda se jednom sretnemo negde na napuštenoj obali mora.
Tamo gde su zalasci najlepši, i jutra najmirnija.
Tamo gde nema nigde nikoga.

I tako shvatim da moram da nastavim dalje.
Ne vredi te uzalud čekati.

Dok si hodao nasmejan po Zagrebu,
ja sam tonula u Beogradu.
Dok si je iz dana u dan ispunjavao,
mene si ubijao.

Odlazim.
Vreme je.
Zbogom.