Sedim na stolu
i pušim cigaru,
pitam se,
gde si drugaru?
Dok sama danima ostajem,
da li ti nedostajem?
Nisi mi blizu,
već mnogo daleko,
moje srce postaje veoma meko.
Gledam u daljinu
i mislim o tebi,
ovim mislima samo škodim sebi.
Nadam se da ćeš uskoro stići
i da ćeš mi jednom prići.
I dok je oko mene tama,
nažalost opet sedim sama.
U mislima mojim si samo ti,
u mojoj glavi smo srećni mi.
Suza mi klizi niz obraz,
opet vidim svoj tužni odraz.
Boli me to što nisi tu,
za mene si jedini na svetu.
Tražim te u svemu što dolazi,
ali ova bol ne prolazi..
YOU ARE READING
Ostavljena
PoetryPesme iz prve ruke. Nastaju noću u sitne sate, kada me preplavljuju osećanja i inspiracija.