Sada vučem dim iz cigarete,
a do pre kol'ko sam bila dete?
U šta li se to pretvaram,
U koje doba oči zatvaram?
Šta je to, što utiče na mene?
Da li je to patnja ili davne uspomene?
Stvari se pretvaraju u bolne tačke,
Pitaju me zašto ne podnosim mačke..
Ko li sada postajem,
Kada znam da ti ne nedostajem?
Neko tvoj me bližnji gleda,
Krajičkom oka zagleda.
Boli ga to što ništa ne činiš, a imao si me,
Dok ja danju trunem, a nemam te.
Kuda si krenuo nakon našeg rastanka,
Da li ćemo ikada stići do prvog sastanka?
Šta li radim,
Da li grešim?
Da li da prestanem da se tešim?
U šta li se to pretvaram?
U koje doba oči zatvaram?
YOU ARE READING
Ostavljena
PoetryPesme iz prve ruke. Nastaju noću u sitne sate, kada me preplavljuju osećanja i inspiracija.