Gubi se iz mog života,
ponesi moju bol sa sobom,
Ja više snage nemam da toliko patim za tobom.
Kada odeš,
vrata srca moga zatvori,
otvoriće ih jednog dana onaj,
koji ume da voli.
Odlazi i ne vraćaj se,
moja tuga neka nestane,
nemam ni suza više,
da plačem dok ne svane.
Ulicama grada neprestano lutam,
u svemu tražim spas,
jer znam da je odavno prekasno za nas.
YOU ARE READING
Ostavljena
PoetryPesme iz prve ruke. Nastaju noću u sitne sate, kada me preplavljuju osećanja i inspiracija.