Pogledaj bolje oko sebe,
svi su tu kraj tebe.
Tu su ti svi,
a gde smo mi?
Vidiš li isto što i ja?
Sada smo samo stranca dva.
Boli li te praznina,
I kraj druge ta tišina?
Setiš li se davnih dana?
Sad si moja bolna rana.Pomisliš li kad na mene,
Zabole li te uspomene?
Možda je ovako najbolje za nas,
Ali ni u čemu ne nalazim spas.
Milo moje zar ti nije žao,
Što si tako nisko pao?
Posle tebe,
Moje srce zebe.
Izazvao si veliku galamu,
Te me posle svega ostavio samu.Koliko puta sam molila za oprost?
Srce si mi slomio kao kost.
Više puta si svoja obećanja gazio,
Nego što si mene mazio.
Sramoto muškog roda,
Za običnu avanturu se proda'.
Neka te sada ona toliko voli,
Mene će vremenom prestati da boli.Ako ikada poželiš da svratiš,
Budi siguran da kod mene nećeš moći da se vratiš.
YOU ARE READING
Ostavljena
PoetryPesme iz prve ruke. Nastaju noću u sitne sate, kada me preplavljuju osećanja i inspiracija.