Slomljena

Divna

"Divna požuri zakasnićeš u školu"

Spavala je kad je majka probudila
Nije znala koliko je sati pa je pogledala  kroz prozor i vidjela da je nebo sivo-"Bas kao moj zivot pomislila je i uzdahnula
"Evo me mama brzo ću"-glasno je rekla

Prije 3godine

Kad god bi se pogledala u ogledalu zgrozila bi se . Divna ime koje je kontrast njoj mislila je.Blijeda koža, bubuljice koje joj krase lice ,smedje oči, duga smeđa kosa  i pune usne jedino što joj se dopadalo na njenom licu. Imala je i nekoliko kilograma viska zbog kojih je strasno patila i stalno vjezbala i izgladnjivala se.
"Zašto nisam lijepa kao druge djevojke?" pitala  se  otkako su je u skoli zavitlavali zbog njenog izgleda
Sto si me Bože ovako kaznio ? jecala je tiho
Suza je kliznula niz njeno bledunjavo lice.

Sadasnjost

Ovo mi je poslednja godina srednje škole . Još  2 nedelje do kraja...

Doruckovala je i pojurila ka skoli. Sreca pa skola nije bila daleko inace bi svaki dan kasnila. Uzurbano se kretala hodnikom i stigla do svoje ucionice zadihana. "A Divna djevojka je stigla" prozivala su je dvojica momaka iz poslednje klupe.Iako vise nije izgledala  kao u prvoj godini srednje kada su joj bubuljice krasile lice i dalje su je zezali zbog njenog izgleda.  To su bili Pavle i Milos , najbolji drugari jos iz osnovne. Uzivali su zezajuci je jer su znali da je nerviraju.. Tokom skolovanja dobijala je od njih mnoge uvrede. Ali tokom ove poslednje godine nijesu je doticali njihovim ponasanjem.Ojačala je tokom godina. Više sebe nije smatrala manje vrijednom od ostalih. Bubuljice su nestale sa njenog lica ,vjezbom je dovela svoje tijelo u red a njeno samopouzdanje se vratilo . Kada bi se pogledala u ogledalo bila je ponosna sta vidi. Od  djevojke koje su omalovazali prerasla je u pravu ljepoticu.
Jos samo malo -pomislila je i okrenula se dvojici momaka koje je najvise mrzjela. Zbog kojih je imala oziljke na dusi.
Nabacila je lagani osmjeh i hladni pogled ka njima.Na sta su se oni prezrivo nasmijali.Zvonilo je i cas je poceo.Usla je nastavnica engleskog sa dnevnikom. Otvorila je dnevnik  cim je sjela  i pocela da ispituje.Divna je već dobila ocenu iz njenog predmeta tako da je uzela da crta. Stolica do nje bila je prazna .Jedina djevojka sa kojom se druzila odselila se prosle godine. Posle njenog odlaska zivot joj je postao jos tezi. Ali drzala se dobro .Svo slobodno vrijeme koji su drugi provodili zabavljajuci se ona ga je provodila uceci. Stosta ju je zanimalo ali odlucila se za medicinu. Zeljela je da pomaze ljudima ,a mislila je da ce tim poslom pronaci mir koji  je njoj nedostajao.
Sa njenim ocenama mogla je upisati sta zeli. Zvonilo je, nastavnica je ispitala 5 ucenika i niko nije bio zadovoljan ocenom koju je dobio. Neki su cak i plakali. Pavle je bio 'srećnik' jedan od onih koji se izvukao.
Cim je zvonilo Pavle je otisao do prve klupe i necujno sjeo pored Divne koja je crtala pejzaz.Udubila se u ono sto je radila a kada se okrenula zaprepastila se koga je ugledala.
"Pavle "-uzviknula je

Pavle je decko koji se Divni sviđao jos od polaska u srednju skolu. To je bila ljubav na prvi pogled. Visok decko sa crnom kratkom kosom ,plavim ocima  i djecackim osmjehom koji je oborio sa nogu.Medjutim vec nakon nekoliko dana u skoli pretvorio joj je zivot u pakao.  Stalno je vrijedjao i lazi o njoj pricao, tako da se samo jedna drugarica  druzila sa njom i zalila je sto joj se ovo desava.Tako da njena ljubav  prema njemu kako je brzo dosla tako je brzo i iscezla.

"Zašto si sjeo tu rekla" je glasom punim gorcine?

On je na to umiljato rekao "Da li bi mi pomogla u vezi engleskog,baš mi slabo ide?"

Kako se sad lijepo ponasa kad mu nesto treba -pomislila je i izdahnula.
Nije se razmisljala oko odgovora rekla je glasno NE.
"Molim te ako mi ne pomognes necu proci godinu." -rekao je zabrinuto
"Ma prezivjeces" -rekla je odlucna i spakovala knjige.
Ubrzo je u ucionicu usetala nastavnica Danijela koja je rekla da ucenici imaju jos jedan cas a posle mogu ici kuci. To je prednost maturanata poslednjih dana svi casovi propadaju. Drugi je bio fizicko. Divna ga nikad nije voljela trudila se iz tog predmeta samo da joj ne bi kvario uspjeh. Profesor fizickog je pustio da idu kuci svi oni koji su imali ocene ,Divna se poradovala jer ce ici kuci. Sto manje vremena je provodila u skoli to je bila radosnija. Kuci se osjecala tako slobodno i voljeno pored svojih roditela. Ona je pokupila svoj crni ranac  i uzurbano se zaputila kuci .Nakon nekoliko predjenih koraka  osjetila je neciju ruku na ramenu.
" Nisi valjda mislila da cu te pustiti da odes a da mi ne das potvrdan odgovor u vezi onog sto sam te pitao."-rekao je i blago se nasmijesio
"Pavle molim te skloni se od mene "- rekla je i grubo sklonila njegovu ruku sa njenog ramena.
Hajde Divna sta te kosta da mi pomognes engleski to je za tebe macji kasalj.
'Znas ti si meni puno pomogao ovih godina "-rekla je glasom punim gorcine i tuge
"Kad si svasta pricao o meni, kada si me vrijedjao, kada si me polio kofom punom vode u sred zime... Mislim da nisam duzna vise da ti objasnjavam razloge zbog kojih ne zelim da ti pomognem.
Molim te  nemoj vise da mi se obracas" -suze su se slile niz njeno lice a on je nepomicno gledao svojim plavim ocima.Okrenula se i brzim koracima otisla do kuce ne davajuci mu  ista da kaze.
Otkljucala je kucu i brzo se drvenim stepenicama popela u svoju sobu. Na svom rancu je iskalila bijes bacivsi ga sto je jace mogla. Bijes je kukljao iz nje. Svoje knjige sa radnog stola je bacila na pod i pocela da place. Suze su se samo slivale niz njeno lice . Sjetila se koliko je puta isla kod psihologa zbog silnih vrijedjanja koje nije mogla da podnese.To je sve slomilo. Oporavljala se cak godinu dana ali pomoglo joj je .
A sad kao da joj se vracaju sve uspomene.
Sreca pa mi roditelji nisu tu-pomislila je.
Otisla je do kupatila i pogledala se u ogledalo kosu je ofarbala u plavo i bila joj je do ramena ,lice joj je bilo cisto niko ne bi pomislio da je imala silne bubuljice
a oci su joj bile krvave od placa.
"Niko mene vise nece vrijedjati"-rekla je odlučno