Ista soba kao i u prethodnom činu.
I: PERA, ANKA
Pera (stoji kod vata iz kojih je došao spolja, sa šeširom u ruci, očekujući Anku, koja je otišla u levu sobu da ga prijavi).
ANKA (dolazi posle izvesne pauze): Gospođa ministarka je jako zauzeta pa ne može da vas primi.
PERA: Hvala lepo, ljubim ruke gospođi ministarki. Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vreme zbog mene. Budite samo dobri pa recite gospođi ministarki da sam ja hteo umoliti samo to da me ne zaboravi.
ANKA: Reći ću, gospodine.
PERA: Vi znate moje ime.
ANKA: Da: gospodin Pera, pisar.
PERA: Ne samo Pera pisar, već recite: Pera pisar iz administrativnog odeljenja.
ANKA: Reći ću tako.
PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi)
II: Anka, Ujka Vasa
ANKA (odlazi odmah na ogledalo).
UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospođa kod kuće?
ANKA: Jeste.
VASA: Uostalom, za mene je važnije da li je zet Čeda kod kuće. Imam s njim da svršim jedan posao, po naredbi gospođinoj.
ANKA: Gle, a i ja imam s njim da svršim jedan posao po naredbi gospođinoj.
VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto?
ANKA: Je l' treba da svuče kaput?
VASA: Ko?
ANKA: Gospodin zet.
VASA: Kakav kaput, brate?
ANKA: Onda je to druga stvar koju vi imate.
VASA: A je li on kod kuće?
ANKA: Jeste!
VASA: Zovni ga, molim te!
ANKA: Odmah! (ode)
III: VASA, ČEDA
VASA (vidi na stolu kutiju sa cigaretama, vadi i trpa u svoju tabakeru).
ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke?
VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak. Zar joj nisam ujak?
ČEDA: Jeste!
VASA: E pa?
ČEDA: Šta je to, dakle, važno što, u ime vaše sestričine, imate da razgovarate sa mnom?
VASA: Tebi je poznato već šta namerava Živka sa Darom. Moraš priznati majka je, a ima to jedno žensko dete, pa mora misliti na to kako će da je zbrine.
ČEDA: Kako da je zbrine?
VASA: Pa tako, da je zbrine. Ti vidiš i sam, pametan si čovek. Dara nije više dete, prešla je otkada, dvadesetu godinu pa vreme je da se misli na njenu udaju.
ČEDA: Ama, kakva udaja, pobogu čoveče! Pa zar nije ona već dve godine udata za mene?
VASA: Jeste, ne kažem da nije. Vidiš, ja sam takav karakter da nikad neću reći da nije ono što jeste. Samo...
ČEDA: Šta samo? ...
VASA: Mi tu udaju ne računamo.
ČEDA: Kako ne računate?
