Ista soba, samo sada bogatija nam eštajem kojije bez ukusa razmešten.
I: ČEDA, štamparski šegrt
ČEDA (sedi za malim stočićem na kome je telefon i završava razgovor): Gospođa ministarka nije momentano kod kuće... Ne!... Kako? ... Pa, pravo da vam kažem, ja ne znam kad prima. A, zvala vas je?... To je druga stvar. Pa onda izvolite u koje doba želite, ona će, izvesno, kroz koji čas biti kod kuće. — Molim za vaše ime? Dr Ninković, sekretar Ministarstva spoljnih poslova. — Lepo, ja ću reći, a vi izvolite! (zatvara telefon.)
ŠTAMPARSKI ŠEGRT (donosi pakete): Evo, molim, vizit karte.
ČEDA: Jel' plaćeno?
ŠEGRT: Jeste! (predaje mu šest kutija)
ČEDA (iščuđava se): Oho! Pa koliko je to
ŠEGRT: Šest stotina.
ČEDA: Šest stotina?!!!...
ŠEGRT: Toliko je gospođa poručila.
ČEDA: Dobro, dobro, idi!...
ŠEGRT (ode).
II: ČEDA, DARA
ČEDA (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje).
DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?...
ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te! (daje joj vizitkartu.)
DARA (čita): Živana Popović ministarka«. (govori.) Pa šta?
ČEDA: Kako — pa šta? Otkud se na kartama piše: ".ministarka"! Kao da je to zanimanje: ministarka.
DARA: Pa kad ona neće nikog da zapita, no sve sama radi.
ČEDA: Pa onda — šest stotina vizit karata! Koliko godina misli ona da će biti ministarka? Ili misli možda da svoje vizit karte rastura po narodu kao proklamacije?
DARA: A, vidiš, napisala Živana.
ČEDA: Pa da, gospa Živka joj prosto, nije ministarsko ime. A gde je ona, boga ti, od jutros?
DARA: Kod zubnog lekara.
ČEDA: Šta će tamo?
DARA: Šta znam ja, opravlja zube. Već četiri dana ide svaki dan.
ČEDA: Tražio je neki sekretar Ministarstva spoljnih poslova na telefonu.
DARA: Jesi li ti razgovarao sa ocem?...
ČEDA:Jesam,ali s njim ne vredi razgovarati. Njega je tamo neki ludi vetar ubacio u ministre, a nije za to rođen. Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, molim te, on hoće i da bude ministar i da ostane čist. Nije nego, još nešto!Ja mu lepo kažem: "Vi ne možete pa ne možete da mi date obećani miraz, e pa evo vam sad prilika: izradite mi jedan privredni zajam kod Klasne lutrije Ti privredni zajm ovi niti se upotrebljavaju na privredu niti se vraćaju državi.
DARA: A šta on kaže?
ČEDA: Veli: neće on da se prlja, hoće da ostane pošten čovek.
DARA: Pa to je lepo! Što mu zameraš?
ČEDA: Ama, to je lepo u teoriji, ali u praksi nije.
DARA: Zar ne umeš što drugo da smisliš?
ČEDA: Pa već docnije, ako bude trebalo, smisliću ja još što god, ali najpre treba ovo ostvariti.
