"Taylor? Ima li ovdje neka teretana ili nešto slično?" pitala sam Taylor napuštajući školu.
"Hmmm. Ima jedna par ulica dalje. Zašto pitaš. Treniraš li?"
"Pa da. Ali ja sam ti više ulični razbijač." pogledam Taylor i zajedno se počnemo smijati.
"Oke. Oćeš da odemo do nje?"
" Mogle smo samo da odemo do moje kuće po stvari."
Povukla sam je za ruku i potrčale prema mojoj kući. Za nekih 10 min stigle smo.
"Evo nas." rekla sam zadihana i ušle smo u kuću.
" Vouu. Fina kuća." uzbuđeno je prokomentarisala gledajući oko sebe.
"Hvala ti. Nego ideš sa mnom."
"Ne mogu. Moraćeš sama danas." napravila je tužnu facu.
"U redu. Oćeš da popiješ nešto?"
" Ne ne mogu. Žurim moram kući."
"U redu." ispratila sam je do ulaznih vrata i poljubila. Ispustila sam umorni izdah od škole koja me je doslovno smorila.
Otišla sam u svoju sobu i odspavala.
Osjetila sam vibraciju na na stomaku. Probudila sam se iz sna i smoreno uzela telefon. "Četiri sata!!! Kasniš Selena Kasnišššš." hitro sam ustala istuširala se, uzela stvari za trening i potrčala niz stepenice. Zastala sam na pola puta i udarila se rukom od glavu. "Novac. Aaaa." vadim telefon iz torbe i pozivam Zaca. Zvoni, zvoni i opet zvoni ali ne javlja se. Ispuštam neki nejasan krik što primami pozornost zajntresovanih građana. Stvarno ne shvatam zašto ljudi jednostavno ne gledaju svoj život. Pokazujem srednji prst jednom bračnom paru koji me je duže gledao. Oni samo zakolutaju očima i nešto nečujno prokomentarišu. Nervozno prolazim rukom kroz kosu.
Zatim mi je sinula ideja. Otiću do njega na posao i uzeti pare. Pobjednički sam se nasmijala i potrčala.
Zac ne voli kad mu dolazim na posao. Zato što kako on kaže "njegov posao zahtjeva da svu svoju pažnju usmjeri prema klijentu i da kad mene vidi automacki mu padne koncetracija". Nisam ja kriva što tako utičem na ljude. Nasmijem se u sebi razmišljajući o tome.
Nakon pola sata trčanja zadihano sam ušla u zgradu u kojoj radi. Uzela sam lift i došla na 4 sprat. Nisam ni pokucala na vrata nego sam samo ušla.
"Selena!" Zac je kroz zube rekao moje ime.
"Ejj braco... " umiljato govorim i ulazim u njegovu sobu ili kancelariju kako god. Nabacujem jedan nevini osmijeh. "Možeš li samo na sekund molim te..." napravim slatki izraz lica ne bi li omekšala njegov. Aliiii ništa... Trud uzalud. Ljutitio ustaje sa stolice i prilazi mi.
"Koliko sam ti puta rekao da mi ne dolaziš na posao. Zar ne vidiš da imam klijenta?" pokazuje rukom na fotelju u kojoj sjedi neki kovrdžavi momak. Okrenut je leđima pa mu ne vidim facu. Ustavari možda je i žensko. Nemam pojma ali to sad nije bitno. Ispuštam izdah.
"Slušaj Zac. Znam da ne bi smjela ali molim teee samo mi daj novac i ja idem okej. Idem u teretanu i nemam novca moram je uplatiti. Ajde samo mi daš pare i ja se izgubim odavde." mlatim rukama dok mu objašnjavam.
Zakoluta očima i pogleda me. " Okej." nasmijem se i zašlješćem rukama. "Aliii, pazi šta si rekla." kažiprstom mi zaprijeti i pokaže da idem za njim.
Prolazim pored njegovog klijenta ali nisam se zagledala. Sada mi je u glavi samoo tretana. Zac otvara jednu od fijoka i vadi novac. Daje mi ih i pokazuje očima da se gubim odavde. Ljubim ga u obraz i okrećem se.
أنت تقرأ
The Vampire Claw (H.S.) (Prica Ne Sadrzi Vampire)
أدب الهواةSelena, sretna osamnaestogodišnja cura seli se sa svojom porodicom u New York gdje će započeti novi život. U početku se lako snalazi, upoznaje nove prijatelje u novoj školi, ide na žurke, zabavlja se ali i upoznaje misterioznog momka u kojeg se zalj...