Ukosnice

⭐️

Kao što ste možda pretpostavili, radi dalje radnje priče, odlučila sam da napišem jedno poglavlje iz Davidove perspektive. Ovo je za mene jedno jako interesantno iskustvo, međutim, kako ovo nikada ranije nisam radila, shvatam da neću totalno uspeti da ' uđem ' u muški mozak, stoga se unapred izvinjavam i nadam se da ćete iz ovog dela bar uspeti da izvučete neke informacije koje do sada nisu otkrivane. Uživajte. ❤️

Da li sam je povredio?

Vrteo sam se u krevetu još uvek razmišljajući o sinoćnem događaju.

' Naravno da jesi, zašto bi inače otišla? ' moj unutrašnji glas se javio. Sjajno.

' Možda je samo htela da se vrati drugaricama. ' pokušavao sam da nađem neko razumno objašnjenje, međutim, nisam uspevao. Setio sam se njenog lažnog  osmeha i tužnih plavih očiju. Zar sam morao to da je pitam?!

Pokušao sam da razmislim šta bi se dogodilo da nisam postavio to pitanje, ali nisam uspevao. Jednostavno je. Uvek moram sve da upropastim.

' Sigurno. Davide, kretenu, kojoj se još devojci kaže da je ružna?! ' glas u meni je nastavio da me osudjuje sa potpunim pravom, te sam zatvorio oči kako bih obuzdao bes. Skupio sam šaku u pesnicu.

' Ali to nije ono što sam želeo da kažem! ' stvarno nisam. Zapravo, tom prilikom sam joj udelio kompliment. Bar je trebalo to tako da zvuči.

Pokrio sam glavu jastukom. Naravno, samo ja ne mogu da ćutim. Mogao sam lepo da pustim nju da govori ( kao što u principu radi svako ko nema ništa pametno da kaže ) i sve bi bilo u redu.

Još jednom sam udahnuo dok me je griža savest izjedala.

' Tako je. Nerviraj se zato što si verovatno izgubio jedinu devojku koja ti se sviđa. Sam si kriv za to. '

' Ugh. Samo ućuti. ' bacio sam jastuk i tom prilikom srušio nekoliko stvari sa stola znajući da je sve što govori tačno. Nisam ni trebao da izlazim sinoć sa žurke. Šta mi je ko đavola trebalo da razgovaram s njom i posle satima ne sklopim oči razmišljajući o tome?

' Stalo ti je do nje. '

Ovo nisam mogao da poreknem. Nešto u meni govorilo mi je da nju ne smem da je povredim i na kraju sam to ipak učinio.

Da li sam zapravo? Nisam znao mnogo toga o njoj. Šta ako je trenutno u šetnji i potpuno je zaboravila na sinoćni događaj? Pokušavao sam da smislim način da to saznam.

Možda bih trebao da joj pošaljem poruku? Bar ću imati bolji uvod u trenutnu situaciju.

Uzeo sam telefon i krenuo da kucam Jovanu krajnje jadnu poruku: ' Imaš Anin broj? '.

Ne. Ovo je glupo. Obrisao sam iskucan tekst.  Samo još fali da pomisli da sam bolesnik koji ko zna odakle skuplja njene lične podatke. Siguran sam da me posle toga ne bi ni pogledala.

Zašto se uopšte brinem? Za par meseci završavam gimnaziju i nikad je više neću videti. Samo treba malo da ispraznim mozak. Prešao sam pogledom po sobi i pored vrata ugledao košarkašku loptu. Jedan kut usana izvio mi se u osmeh.

' Basket? ' otkucao sam novu poruku i ovaj put je stvarno poslao Jovanu.

Ubrzo mi je stigao odgovor: ' Za pola sata biću na terenima. '

Ustao sam iz kreveta i otvorio prozor.  Tako je. Samo treba malo da se izduvam. Kao da neću naći neku drugu devojku koja će mi se još više dopasti. Nije da je ona posebna ili nešto.

' Znaš da nije tako. '

' Začepi. ' šutnuo sam prvu stvar koja mi se našla pod nogama. Na kraju krajeva, možda me je najviše iznerviralo to što sam bio svestan da je u pravu.