Ukosnice

0.8

' Tako sam umorna. ' Lena se žalila dok smo šetale blizu obližnjeg parka. Dečija buka činila je ulicu veselijom, pa ipak, to nije popravilo naše raspoloženje. Mrzovoljno smo pravile spore korake verovatno izgledajući kao da ćemo se svakog trenutka srušiti.

' Pa, nije moja ' brilijantna ' ideja bila da odemo na onu žurku. ' promrmljala sam. ' Budi sigurna da bih te, da nije vikend, do sada već ubila. ' ošinula sam je pogledom.

Uzvratila mi je pogled.

Ovo znači rat.

' Ti si ona koja mi je isprljala haljinu. Prilično sam sigurna da smo sada kvit. ' izvila je kut usana u smeh.

Bila sam spremna da joj se usprotivim, medjutim u poslednjem trenutku sam odustala ne želeći da se raspravljam. Podigla sam ruke u vazduh. ' Ako ti tako kažeš.. ' jedva sam izgovorila što je ona primetila.

Zadovoljno se osmehnula. ' Znaš da sam u pravu. Sem toga, nemoj da misliš da nisam primetila da si pričala sa Davidom. Sumnjam da ti je to smetalo. ' namignula mi je na šta sam se zaledila. Ovoj devojci ništa ne promiče. Začuđeno, i u isto vreme osuđujuće sam je pogledala.

' Šta? ' zbunjeno je upitala nakon par minuta verovatno se osetivši neprijatno.

Lagano sam je gurnula u stranu. ' Ti nisi normalna. Povremeno pomislim da radiš u nekoj tajnoj špijunskoj agenciji. '

Uozbiljila se i prišla mi. ' Zapravo radim, a trenutno mi je misija da saznam sve u vezi tvog života. ' tiho je rekla na šta smo praslnule u smeh. Ono što sam najviše volela kod Lene bilo je to što je uspevala da me oraspoloži u sekundi. Jedna njena ' opaska ' oduvek je bila dovoljna da u sekundi zaboravim na sve svoje probleme.

' Ozbiljna sam. ' prekrstila je ruke kao malo dete i namrštila se. ' Znam ti ulicu, broj telefona, u koju školu ideš, omiljenu boju... Prilično dobro obavljam svoj posao. ' ponosno je podigla bradu i zakikotala se detinjasto.

' Zaista? ' naizgled šokirano sam stavila ruke na obraze. ' Kako li samo sve to znaš? ' ironično sam upitala.

' Špijun nikad ne otkriva svoje izvore. ' odgovorila je spremno kao i uvek.

' Ali zato krade moto od madjioničara. ' nadodala sam i još jednom smo se nasmejale. Nastavile smo da šetamo ulicom dok se naš smeh orio ulicom. Nekoliko starijih ljudi zaustavilo se i osudjujuće nas pogledalo, a par džangrizavih baba je i promumlalo nešto poput ' današnja deca. '

Prevrnula sam očima. Šta je sa tim ljudima? Ćutiš i slušaš muziku i priđu ti kako bi ti predavali lekciju o tome kako danas omladina ' ne ume da komunicira ' ili ti pak započnu priču o svojoj mladosti kako su morali u sred zime bosi da hodaju do škole pet kilometara.

Ako te naprotiv vide kako se smeješ i razgovaraš dok šetaš ulicom odmah sumnjaju da si pijan ili nešto još gore.

' Stvarno, da li se desilo nešto sinoć? ' Lena me je povratila u stvarni svet.

O čemu ona to priča? Namrštila sam se i zbunjeno je pogledala, a zatim pročitavši njen značajan pogled shvatila da misli na Davida.

' Šta bi se desilo? Mislila sam da smo završile ovu priču. ' nevino sam se osmehnula iako sam znala da to neće upaliti kod moje najbolje drugarice.

' Ne pokazuj da ti je stalo ' već godinama je bio moj moto, međutim David je bio na korak od toga ga u potpunosti potisne, stoga sam bila spremna da se ne zbližavam više s njim.

' Ne pravi se luda. ' delovala je iznervirano. Izraz lica mi je ostao hladan, te je malo smekšala. ' Ana, sviđa ti se. Moraš da nastaviš dalje. ' blago me je pogledala.