Ukosnice

Epilog

Pa, došli smo i do samog kraja priče. Imala sam ogromnu želju da napišem ovaj epilog jer sam želela da saznate šta se na kraju izdešavalo, a i da se poslednji put pozdravim sa svim likovima. Ovo je moja prva završena priča i zaista će mi nedostajati. Znam da je većina osoba otišlo sa Wattpada i da stoga ovaj epilog deluje bespotrebno, ali ovu priču sam pisala prvensteno zbog sebe, svaki deo pisala sam iz srca i zato želim da je završim onako kako dolikuje. Uglavnom, mislim da je svima jasno da bih mogla ovde da meljem još sto godina, zato ću sve što imam da kažem ostaviti za specijalan nastavak, a vama ostaje da uživate u čitanju. Volim vas. <3

Sedim pred ogledalom i češljam svoju svetlo smeđu kosu. Uzimam jedan pramen, a zatim ga kačim ukosnicom. Pažljivo u ogledalu gledam dve spojene crne žice i blago se nasmejem. Tako mali predmet zaslužan je za ogroman preokret u mom životu.

' Hoćeš li se spremiti već jednom? Svi nas čekaju. ' David ulazi nervozno u sobu i ljutito mi dobacuje. Ovde je već pola sata, i mogu da zamislim kako su ga moji roditelji ugnjavili.

' Biću spremna za koji minut. ' neuverljivo mu odgovorim, na šta on prevrne očima, a zatim nevoljno izadje iz sobe, dok ja nanosim bezbojni sjaj na usne.

Naime, prošlo je već tri meseca od kada smo sredili sve nesuglasice i od tada ne mogu biti srećnija. Nijedne plave oči nikada me nisu ispunjavale kao njegove, niti mi  je ijedno ime izazivalo osmeh na lice poput ovog.

Konačno spremna, pozdravljam se sa roditeljima, i zajedno sa Davidom napuštam stan te krećemo ka kafiću u kojoj treba da se nađemo sa Marijom, Jovanom i Lenom. Podsećam se scene kada sam tek upoznala ovog plavookog momka te se blago nasmejem prisećajući se moje milion puta izgovorene rečenice ' Ne sviđa mi se David! '

' Šta je smešno? ' upita me i sam nasmejan. Na trenutak oklevam te spustim pogled ka našim spojenim rukama. Kada ga podignem, vidim da je podigao jednu obrvu, očekivajući odgovor.

' Ništa, ' počnem zamišljeno ponovo se izgubivši se u njegovim plavim očima, ' samo sam se setila dana kada smo se upoznali. Užasno me je nervirala Lena koja je pričala kako bismo bili sladak par. ' ironično sam se nasmejala samoj sebi.

' I tada sam ti se sviđao. ' namignuo mi je i ponosno podigao glavu. Protiv svoje volje nasmejala sam se njegovoj lošoj glumi.

Blago sam ga gurnula i namrštila se dok su mi kutovi usana i dalje bili izvijeni u osmeh. ' Ne nisi! Ja sam se tebi prva dopala! ' optužila sam ga i prevrnula očima na njegov zabavljen pogled.

' Ja to ne poričem. ' blago me je pogledao na šta sam se istopila. Osetila sam crvenilo u obrazima te sam skrenula pogled. 

Po običaju ne znajući da se snađem u romantičnim situacijama, pokušala sam da skrenem temu. ' Jesu li te moji smorili? ' . Zbhunjeno me je gledao par sekundi, a potom prasnuo u smeh.

Prostrelila sam ga pogledom. U redu, znam da nisam baš najbolja u menjanju tema, ali nisam valjda toliko loša?

' Hej, šta je smešno? ' podigla sam jednu obrvu, što me je, usput, David naučio da uradim, a da ne izgledam smešno. Obožavam ovog momka. Nemate pojma koliko je svet drugačiji kada umete da podignete obrvu a da se ne smeju svi ljudi oko vas.

' Ti baš ne umeš da menjaš teme, zar ne? ' nekako je progovorio kroz smeh.

Gledajući ga još par sekundi isprva zbunjeno, konačno sam odmahnula glavom i i sama sam prasnula u smeh, te smo nastavili nasmejani da idemo ka kafiću.