ILUSTROVANA

za kraj

počela sam da izlazim kada sam bila veoma mlada, mislim da sam imala trinaest godina. moj prvi dečko je bio luka i bila sam sa njim godinu i po dana. nisam ga volela, ali mi je majka stalno govorila kako je on bio zaljubljen u mene, i ja sam volela da mislim da me neko voli i da nekome značim; mislim da je to bio prvi put u mom životu kada sam stvarno mislila da nekome značim nešto (osim mojoj majci, ali to nije bilo isto). volela sam taj osećaj, i htela sam da imam taj osećaj 'ispunjenosti' pa sam to rekla luki i on je pristao da budemo momak i devojka. imali smo trinaest godina, to nam nije ništa značilo, nije bila prava veza.

kada smo napunili četrnaest i pošli u osmi razred, on je počeo da trenira fudbal i izlazi u diskoteke (što ja nisam mogla jer nisam imala prijatelje). počeo je u generalnom da se ponaša drugačije, ali ja sam mislila da je to sve normalno i da on mene "voli". počeo je da mi naređuje puno, imala sam mušku frizuru i pustila sam je da mi izraste kao paž, samo jer se njemu nije svidela. našla sam sestrine cigarete i počela da pušim (ali prestala posle mesec dana). onda je on počeo da me tuče.

pročitala sam puno stvari koje su ljudi pisali u nasilju u vezama i kako se treba pisati o tome. i tačno svi su govorili kako nikada ne treba biti predstavljena kao ljubav u očima žrtve. mislim da je ponekad ružno kako ljudi mogu pisati o nečemu kroz šta nisu prošli sa tolikim "znanjem" o tome, jer kada si mlad i glup, kao što sam ja bila, i kada te roditelji nauče nešto pogrešno, ti misliš da je nasilje pokazivanje ljubavi na neki način.

nikada mi se nisu sviđali drugi dečaci. počela sam da se družim sa anđelom u martu, i ona mi je bila tako kul osoba i stvarno me je mnogo promenila. u maju sam shvatila da osećam nešto prema njoj. i posle sam pokušavala da razmotam sve u svojoj glavi i sećam se da sam provela celo svoje detinjstvo zbunjena o apsolutno svemu, i na kraju sam shvatila da ne postoji strejt kost u mom telu. i ne, to nije bila nikakva faza, jer su sada prošle već dve godine i osećam se isto, i osećala sam se tako kada sam bila mlađa i tako ću se osećati kada budem ostarila.

ja imam tu stvar da kada se zbližim s nekim moram provoditi 24/7 u njihovoj kući i praktično se useliti kod njih.

jednom kada sam sve ukapirala u mojoj glavi, počela sam da ignorišem luku, jer sve jednostavno nije imalo poentu više. okej je on, nastavio je sa nekom novom posle nedelju dana.

mislim da je sve jasno odatle. anđela se jednostavno plašila svega što bi se desilo da smo ostale zajedno, pa je odlučila da se rastanemo. još uvek je ponekad viđam kada se vraćam kući, i pozdravimo se, ali nije sve isto kao što je bilo pre.

ako imate nešto da pitate, slobodno.

p.s. razlog zašto nisam stavila "girlxgirl" u naslovu priče jer je zato što sam mislila da ovo ne treba biti nikakvo upozorenje. stavila sam mature warning za nasilje, ali smatram da je girlxgirl nepotrebno, koga briga da li je strejt ili gej priča? ne znam o čemu pričam, ali nosite se sa mnom.

- april