ponoćni autobus kući,
naslonila sam glavu
na tvoje rame.
već znaš.
već znaš za moju prošlost.
već znaš.
već znaš ko sam
(iako ja to ne znam).
i znam da sanjam
kada se moje usne
spoje sa tvojim
i kada tvoji tanki prsti
dodiruju moj obraz.
već znaš.
vać znaš da nema povratka.
YOU ARE READING
ILUSTROVANA
Poetry"i kako drveće pravi senke, i vetar uvija grane, april, nažalost, i dalje postoji." [prva ljubav. prva prijateljica. prvi stranac. ilustracija na zidu.] UPOZORENJE: pomene nasilja
