"ružna si!"
"dečače!"
"veštice!"
"babarogo!"
vikao joj je drug
koji je sedeo pored nje
u klupi.
vukao je za
(kratku) kosu
grubo.
ruke su mu bile
snažne i krute,
nije volela osećaj
na njenoj koži,
nije volela način
na koji nije voleo nju.
čiste suze
su krasile njenu belu kožu,
kada je stegla majku,
na putu do doma.
rekla joj je za bezobraznog luku,
dok je stezala njenu ruku,
na putu do doma.
"on te zadirkuje,
jer mu se tajno sviđaš.
sviđa mu se sve o tebi,
i tvoje lice,
i tvoj dug nos,
tvoje plave oči,
tvoj topao glas,
tvoji rumeni obrazi."
rekla joj je mama,
na putu do doma.
nasmejala joj se,
pokazala svoje krive zube,
ali nije ni slutila koliku je
grešku napravila,
jer sedam godina kasnije
ona se pitala gde je dom.
VOCÊ ESTÁ LENDO
ILUSTROVANA
Poesia"i kako drveće pravi senke, i vetar uvija grane, april, nažalost, i dalje postoji." [prva ljubav. prva prijateljica. prvi stranac. ilustracija na zidu.] UPOZORENJE: pomene nasilja
