april je plakala jedne noći,
plakala je puno dok joj je kiša
kapljala niz lice.
i nije znala kuda da ide.
i nije znala koga da pita za pravac.
ali nekako je završila u njenim rukama,
i njene usne su se spojile
sa anđelinim.
april se probudila sledećeg jutra
u krevetu sa belim pokrivačem,
pored nje je spavala anđela,
oba dve obučene,
april u njenom zagrljaju.
i ispred nje su postojale slike
koje je anđela crtala.
lik joj je bio poznat,
modrice po telu,
videla je slike nje na anđelinom zidu.
anđela se probudila
i prevrnula se preko april,
obe noge oko njenih kukova
i polaroidnom kamerom
uslikala april.
jer u tom trenutku nije znala
da li je stvarna
ili samo pigment
njene mašte,
samo još jedna boja na platnu,
samo još jedna ilustracija na zidu.
YOU ARE READING
ILUSTROVANA
Poetry"i kako drveće pravi senke, i vetar uvija grane, april, nažalost, i dalje postoji." [prva ljubav. prva prijateljica. prvi stranac. ilustracija na zidu.] UPOZORENJE: pomene nasilja