.9

225 42 19
                                    

april je plakala jedne noći,

plakala je puno dok joj je kiša

kapljala niz lice.

i nije znala kuda da ide.

i nije znala koga da pita za pravac.

ali nekako je završila u njenim rukama,

i njene usne su se spojile

sa anđelinim.

april se probudila sledećeg jutra

u krevetu sa belim pokrivačem,

pored nje je spavala anđela,

oba dve obučene,

april u njenom zagrljaju.

i ispred nje su postojale slike

koje je anđela crtala.

lik joj je bio poznat,

modrice po telu,

videla je slike nje na anđelinom zidu.

anđela se probudila

i prevrnula se preko april,

obe noge oko njenih kukova

i polaroidnom kamerom

uslikala april.

jer u tom trenutku nije znala

da li je stvarna

ili samo pigment

njene mašte,

samo još jedna boja na platnu,

samo još jedna ilustracija na zidu.

ILUSTROVANAWhere stories live. Discover now