Nema Sumnje Andjeo Da Si

1. "Ali prošlost se promeniti ne može"

Gledala sam kroz prozor dok sam završavala svoju cigaretu. Na izgled, jedan običan kišni dan. Dok je meni ovaj dan poslednji u ovom gradu.

Možda jesam kukavica, ali samo želim da odem odavde i da zadnju godinu srednje završim u drugom gradu.

Zazvonio mi je telefon na koji sam se mrzovoljno javila ni ne pogledavši.

"Selena" -čuo se Maddyn tužni glas

"Ne Maddy, nisam se predomislila" -odmah sam odgovorila zato što sam već znala šta će da me pita

"Nedostajaćeš mi" -rekla je skoro plačljivim glasom

"I ti meni Maddy. Ali gledaj to sa vedrije strane, jedna budala manje" -pokušala sam da je utešim ali sam shvatila da sam grozna u tim pokušajima

"Prihvati to da ne znaš da tešiš" -ali hej, ipak se nasmejala

"Okej, okej, prihvatam" -podigla sam ruku u vis kao da se predajem iako ona nije bila tu da me vidi

"Obećaj mi da ćeš često dolaziti"

"Obećavam" -rekla sam umirujućim tonom i prekinula

Zapalila sam još jednu cigaretu. Previše sam iznervirana ovih dana. Upis u drugu školu, selidba, društvo..i još dosta toga.

Ponovo mi je zazvonio telefon. Prevrnula sam očima. Ovaj telefon me sve više iritira. Javila sam se još mrzovoljnije nego prošli put.

"Ne, neću se predomisliti, okej!?"

"Naravno da nećeš" -čuo se Alisonin kikot.

"Ah, to si samo ti" -izahnula sam i izbacila dim iz mojih pluća koji se raširio sobom.

"Pa naravno da sam ja. Jedva čekam da dodješ." -rekla je uzbudjeno na šta sam i ja morala da se nasmejem.

"Da. I ja. Valjda" -rekla sam pomalo smoreno. Iskreno krivo mi je što odlazim odavde. Ali tamo imam Alison koja mi je takodje najbolja drugarica.

"To valjda ćeš da izbaciš iz rečnika, oke?" -dobacila je "strogim" glasom

"Okej. Ali ne ide mi se u jebenu školu. Tamo ne znam nikoga." -odmah sam počela sa svojim standardnim kukanjem

"Znaš mene"

"Pa samo tebe"

"Oh začepi. I moram nešto da ti kažem"