Nema Sumnje Andjeo Da Si

16. "Ti si nevolja devojko, a to mi stvarno ne treba"

I konačno su me pustili da krenem u školu. Bilo mi je previše dosadno ovih dana. Alison je dolazila posle škole ali se i nije dugo zadržavala zato što je imala i svoje obaveze kući. Majka radi po ceo dan, a kada je kući ne da mi da mrdnem iz kreveta i previše pazi na mene. Alex me je puštao da sidjem dole ali uz njegovu pomoć, a što je najgore morala sam da trpim njegove drugove koji su dolazili zato što ja nisam smela nigde da odem. Većina njih su debili ali sam se sprijateljila sa njima. A sada se osećam kao da sam puštena sa lanca.

Stavila sam ranac na jedno rame te izašla iz kuće. Stavila sam ruku na stomak zato što me je i dalje malo boleo.

"Jel si dobro bubi?" -došla sam do raskrsnice na kojoj me je čekala Alison. Poljubila me je u obraz te smo krenule

"Jesam" -nasmešila sam joj se te prebacila ranac na drugo rame

"Ozbiljno te pitam" -uozbiljila je ton i odmerila me

"Ozbiljno ti kažem" -ponovo sam joj se nasmešila te smo krenule dalje

Polako smo ušle u školsko dvorište. Išle smo malo sporije zbog mene, ipak ne bi smela da se previše naprežem

Nerviralo me je to što sam dobijala pažnju svih prisutnih. Imala sam osećaj da me odmeravaju i kako dišem. Previše pogleda je bilo na meni

Razumem da se sve to ne dešava svaki dan i svima ali ipak je nepristojno tako buljiti u nekoga

Sele smo na klupicu a ja sam ispružila noge. Stvarno sam izgubila snagu

"Dobro si?"

"Alison, po 826. put od jutros, dobro sam" -smoreno sam izdahnula. Dobro mi je aman ženo

Odjednom je skočila sa klupice kao Superman tako da me je uplašila. Pogledala sam gde je otišla i videla sam da se žvali sa Ericom svega 2 metra od mene. Pfff

"Rekao mi je Ian da te pitam kako si, mislim i mene zanima, ali on se prvi setio" -nervozno se počeškao po vratu i pogledao me čekajući odgovor

"Da ga zanima i da me se setio možda bi i došao da me obidje ili bi mi bar sad prišao, inače okej sam" -lažno sam mu se skezila. Ne lažem da mi je dobro, samo me Ian nervira. Mislim, da ga stvarno zanima možda bi mi bar sad prišao da pita

Eric je otišao a onda smo Alison i ja krenule u našu učionicu. Imamo čas kod razredne i verujem da će i ona sad da me gnjavi

"Pa nisi morala da dodješ u školu. Mogla si još ovih nedelju dana da se odmaraš. Znaš da sledeće nedelje idemo na izlet?" -oo itekako znam. Svaki dan brojim koliko još dana do tog izleta i stvarno jedva čekaam

"Da, znam. Ali nema veze, dobro sam" -i njoj sam se iskezila kao i svima ostalima koji me pitaju kako sam. Stvarno su počeli da smaraju

"I slušaj, valjda joj je bivši dečko upao u kuću i izboo je nožem. A čula sam da je njega prebio Ian! Daa, taj zgodni Ian. A neki pričaju da je to bio njen brat, mada da je bio njen brat verujem da bi ga u grob oterao. Ali opet, šta li je radio Ian kod nje?" -lupila sam se po čelu kada sam čula Monikin glas iza sebe. Glavna tračara škole a glupa k'o duduk. Sad znam da sam definitivno postala jako popularna u školi i da su svi čuli za to što se desilo

****

"Naah, ma samo se vi žvalite, ja sam providna, duh sam, nisam prisutna ovde.." -mahala sam rukama i skakutala oko Alison i Erica ali oni su se krljali kao da im život zavisi od toga- "Aloo heej!" -povisila sam glas i prekrstila ruke- "Znate šta!? Jebite se!" -iznervirano sam zamahnula rukama te se iznervirano okrenula i iznervirano počela da hodam što dalje od njih

"Auuu!" -ciknula sam kada sam se sudarila sa nekim i kada mi se ogroman bol proširio stomakom

"Izvini, izvini, dobro si?" -raširila sam oči kada sam čula taj glas i podigla pogled prema njemu

"A tebe to kao zanima?" -narugala sam mu se i prekrstila ruke. Kao i obično njegov pogled je odleteo do mojih grudi a ja sam pomalo stidljivo spustila ruke. Nervira me kada to uradi!

"Paa, s obzirom da si se uhvatila za stomak kad si lupila u mene uplašio sam se da li si dobro"

"Da te je zanimalo kako sam možda bi me i obišao nekad ili bi bar došao da me pitaš, ne bi slao Erica da me pita umesto tebe" -unela sam mu se u facu i iznervirano frknula

"Hoćeš?" -izvadio je kutijicu cigareta i ponudio me

"Skloni to sranje od mene. Seljak si"

"Zašto seljak?" -rekao je sa nekim osmehom. Šta je smešno ovde!?

"Eto zato" -odmahnula sam rukom te se okrenula i krenula dalje od njega. Nemam ja živaca za njega

Ali onda sam osetila njegovu ruku kako zadržava moju i vuče me nazad, ka sebi

"Čekaj" -ponovo sam se okrenula ka njemu i zagledala mu se u oči. Te braon oči u kojima sam trenutno videla svoj odraz i moram priznati da mi se svidelo tako

"Izvini" -polako je izgovorio te reči i videla sam da mi se iskreno izvinjava

"Zašto?"

"Nisam bio tu uz tebe"

"Ali si me ti i spasio od njega. Da nije bilo tebe možda bih sad bila mrtva i stvarno sam ti zahvalna na tome. A krivo mi je što si samo otišao" -poslednju rečenicu sam jedva prevalila preko usana. I iz nekog neobjašnjivog razloga sam spustila glavu i time prekinula naš plavo-braon kontakt očima

"Znam. I krivo mi je što nisam ubio tog skota. Ali ja neću da imam bilo šta sa tobom. Ti si nevolja devojko, a to mi stvarno ne treba" -iznenadjeno sam ga pogledala i skroz sam ostala bez reči

Kao da me je ovog puta neko boo nožem u ledja i kao da me je svaki udah sve više boleo. Odmakla sam se korak u nazad i odmerila ga. Okrenuo je glavu od mene i samo otišao. Otišao

Ne znam zašto se trenutno osećam kao da mi se sve ruši kada mi on i ne znači toliko. Možda malo. Ali i posle svih njegovih reči ja ne odustajem

Neću odustati od njega

Iskreno mislim da mi ni ovaj nastavak nije nešto. Izvinite stvarno zbog toga, nemam pojma šta mi se dešava u zadnje vreme. Nadam se da će sledeći nastavak da bude bolji i zanimljiviji zato što ću konačno pisati o odlasku na taj izlet

A do tada-Ćaoo i znate bre da vas volim najvišee❤💋