Nema Sumnje Andjeo Da Si

15. "Idemo? -Da bree!"

Konačno izlazim iz bolnice! Muka mi je više od onih inekcija, aparata, bljak hrane i mirisa bolnice.

Alex je uzeo torbu sa mojim stvarima i prebacio je preko ramena dok je majka potpisivala one otpusne papire ili šta su već. Prošlo je par dana otkako je Ian otišao i više se nije vraćao. Čak i kada pitam Alison za njega gledala je što manje da se zadržavamo na njemu i odmah menjala temu.

A svaki dan k'o smrt je dosadan kad ti nisi tu..

Već sledećeg trena sam bila u svojoj sobi i ležala na krevetu gledajući plafon. Tek sad shvatam koliko je moj život dosadan.

Bar je bio dosadan dok Alison nije uletelela kao Superman u moju sobu i samo se bacila na moj krevet bez imalo obzira na to da mene stomak još uvek boli.

"Joojj" -tiho sam zacvilela i stavila ruku na stomak. Što je najgore ostaće mi ožiljci, koje sranje brate!

"Znaš šta ima novoo?" -rekla je uzbudjeno i već počela da otvara svoj ranac

"Štaa?" -rekla sam sa nekim lažnim entuzijazmom zato što sam bila malo previše smorena

Stvarno ne znam koji mi je kurac više!

"Vidi ovoo" -pružila mi je papir na sa nekim ogromnim tekstom. Brzinski sam ga pročitala i ovog puta je uzbudjeno pogledala

"Idemo?" -pitala me je istog trena

"Da bre!" -na papiru je bio ceo plan odlaska na izlet sa školom

Izvadila je još jedan isti papir koji je verovatno bio za nju. Pa da, mislim znate kako to ide kad neko ne dodje u školu pa daju nekome da da tome što nije u školi. Zašto uopšte razmišljam o ovome!?

"Ićiće i Eric! Jedva čekam!" -čudi me što već nije počela da mi skače po sobi kao retardirana veverica ali verujem da nije zato što ja baš trenutno i nisam u mogućnosti da skačem sa njom- "I hotel nam je predobar. Izguglala sam već" -nasmešila sam se i pogledala na papir dan kad idemo. I to je za manje od mesec dana!

Za manje od mesec dana ću početi sa sprovodjenjem svog plana.

Kakvog plana dodjavola!?

Šta znam, kul zvuči

Okej, ja sam retardirana.

Uglavnom, htela sam da kažem da ću videti da uradim sa Ianom nešto na tom izletu. Jaoo, kako ste perverzni, ne to "nešto" nego da ga izazivam i tako to. Ma šta vi znate..

"Slušaš me bre ti?" -mahnula mi je rukom ispred nosa na šta sam se trgla, a ona me je razočarano pogledala- "Pff, počela sam da ti pričam svoje planove za izlet ali to može da sačeka. Šta te muči?"

Paa, osim što me stomak ubija, što sanjam ono što se desilo pre par dana i što se svadjam sama sa sobom u slobodno vreme..pa, ništa. A i da ne zaboravim da sebi skenjam raspoloženje kada se setim onih tamno-braon očiju koje na posebnoj svetlosti izgledaju crne kao ugalj

"Ništa, što?"

"Stalno si zamišljena"

"Ma šta znam" -slegla sam ramenima i pogledala u pod

"Ian?" -pitala je tiho verovatno zato što se nadala da ću istog trena podići pogled ka njoj kao što sam i uradila

"Ma kakav bre Ian? Ko njega pominje uopšte?" -nabacila sam osmeh koji je definitivno izgledao kao neka iskrivljena grimasa

"Nego, kad krećeš u školu?" -Hvala Alison. Odmah je promenila temu..kako ja volim ovu devojku!

"Pa ne bih trebala još nedelju dana, ali krenuću već za 3-4, previše mi je dosadno" -odmahnula sam rukom i nagla se na jastuk koji je bio uspravno postavljen iza mene

"Slušaj, bude li ti nešto zato što nisi slušala one proklete doktore i krenula si u školu ranije, ja ću da ti jebem Violettu" -kažiprstom mi je zapretila na šta sam podigla ruke u vis i nasmejala se

"A ti obavezno pozdravi Octaviu" -isplazila sam joj se kad mi je pokazala srenji

"Moram da idem ćiku(kući), vidimo se" -poljubila me je u obraz i polako me povukla u zagrljaj kao da će me slomiti. Pa, trenutno postoji i ta mogućnost

Izašla je iz moje sobe i polako zatvorila vrata. Uzela sam papir sa kreveta i pročitala ga ponovo te odlučila da sidjem dole i dam majki da se potpiše. Mislim za manje od godinu dana sam punoletna i njima treba saglasnost roditelja. Ja sam bre sam svoj čovek.

"Jel si sigurna da ćeš moći da ideš?" -podigla je pogled sa papira i pogledala u mene

"Da, do tada će me sigurno i proći"

"Sigurno?" -podigla je obrvu i verovatno preispitivala svoju odluku

"Da mamaaaaa" -prevrnula sam očima. Daj samo potpišii!

"Okej, ali ako ti se nešto desi.." -uperila je hemisku na mene- "Ja ću da te ubijem" -pogla sam ruke u vis kao da se predajem

"Okej, okej" -i uzela sam papir te otišla u sobu

Inače, otkako sam izašla iz bolnice nisam ništa čula o Maxu. Ko zna gde je i šta radi, ali iskreno to me sad najmanje zanima. Ustvari, ne zanima me uopšte.

****

"Ne može!" -Alex je stao ispred vrata moje sobe i prekrstio ruke

"Ti ćeš da mi kažeš!?" -narugala sam mu se

"Ja ću da ti kažem" -rekao je odlučno te se naslonio na vrata

"Alex, biću dobro samo me pusti da idem u školu" -pokušala sam da zvučim smireno ali mi baš i nije uspevalo zato što me nervira

"Ne, ne, ne i ne. Ne može i tačka" -odmahivao je glavom

"Alex molim tee!"

"Rekao sam svoje. Dok se sasvim ne oporaviš nema izlaska iz kuce" -otvorio je vrata i izašao. Taman sam pomislila da se sad obučem i iskradem kada se čulo neko Klik i shvatila sam da je to samo Alex koji zaključava vrata moje sobe.

Jel on to mene upravo zaključao!!!?

"Aleeex!" -lupala sam u vrata i zvala ga

"Ovako ću bar biti siguran"

"Puši kurac!!!" -sad bi mu i srednji pokazala da može da me vidi

"Samo lezi tamo i odmori se" -rekao je mirno i onda sam čula njegove korake kako se polako udaljuju.

Divno.

Pa, bar imam još neko vreme da se izgubim u svojim mislima...

-----
Ovaj nastavak i nije nešto, izviniteee

Ljudi hvala vam na 10K readsa! Nemate pojma koliko sam vam zahvalnaaaaaaaa! Hvala vam što ste uz mene i čitate ovo što pišem! Volim vas do neba i nazad!

I mislim da sam prvo mesto u Teen Fiction i presrećna saaaaaaaaaam

Volim vasssssssssssssssssss