Part 4. "Žao mi je."

364 25 5
                                    


"Ti si jebeni ključ, ključ za moj novi život!"-lupio je rukom od volan.

"Molim te, pusti me."-govorila sam kroz suze.

"-govorila sam kroz suze

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.


"Lily..."-prošaptao je.
Podignula sam pogled prema njemu.

"Molim te..."-molila sam.

"Ne mogu."-stisnuo je gas.

Svaka želja da živim i da udišem zrak umirala je. Zašto opet?



Stigli smo ispred nekog skladišta.
Izašao je. Pogledom mi je pokazao da izađem van. Ovo mi je jedina prilika da pobjegnem, a možda i zadnja. Izašla sam, osjećajući njegov pogled na sebi. Izdahnula sam i krenula trčat što sam jače i brže mogla.

Osjetila sam čvrst stisak na mojoj ruci, koji me je spriječio da napravim ijedan korak više.

"Ne radi gluposti!"-izderao se.

Zadnjim atomima snage sam se pokušala izvući. Dok nije izvadio pištolj i prislonio uz moje čelo.
Stajala sam na mjestu zaleđena.

"Budi poslušna, Lily, ako želiš biti na životu."-procijedio je kroz zube.

Vukao me za sobom. Ušli smo u nekakvo skladište. Sve je bilo prljavo i tako hladno. Sva sam se naježila. Sama pomisao na to što će mi se dogoditi stvaralo je još veći strah. On je pričao na mobitelu s nekim.

"Jel me ti zajebavaš?"

"Kakva jebena promjena plana?"

Derao se u slušalicu.

"Nema šanse."

"Ok."

Završivši poziv, okrenuo se prema meni.

"Tvoj tatica neće platit za tebe.", puhnuo je dim cigarete.

"Ja nemam oca.", uvjerljivo sam to rekla. Tako je i bilo.

"Oh, da, imaš.", hladno je rekao.

"Ne, ja, ja ne znam o čemu pričaš Justine.", suze su mi navirale na oči.

"Vidiš, ne mogu te ostaviti čak ni na životu. Znaš mi ime, prezime. Znaš moje crte lica, kako izgledam."-hodao je oko je oko mene držeći pištolj u rukama.

"Nemoj, molim te. Kunem ti se nikome ništa neću reći.", preklinjala sam ga.

"Žao mi je.", uperio je pištolj u mene.

OTMICAWhere stories live. Discover now