"Ti si jebeni ključ, ključ za moj novi život!"-lupio je rukom od volan."Molim te, pusti me."-govorila sam kroz suze.
"Lily..."-prošaptao je.
Podignula sam pogled prema njemu."Molim te..."-molila sam.
"Ne mogu."-stisnuo je gas.
Svaka želja da živim i da udišem zrak umirala je. Zašto opet?
Stigli smo ispred nekog skladišta.
Izašao je. Pogledom mi je pokazao da izađem van. Ovo mi je jedina prilika da pobjegnem, a možda i zadnja. Izašla sam, osjećajući njegov pogled na sebi. Izdahnula sam i krenula trčat što sam jače i brže mogla.Osjetila sam čvrst stisak na mojoj ruci, koji me je spriječio da napravim ijedan korak više.
"Ne radi gluposti!"-izderao se.
Zadnjim atomima snage sam se pokušala izvući. Dok nije izvadio pištolj i prislonio uz moje čelo.
Stajala sam na mjestu zaleđena."Budi poslušna, Lily, ako želiš biti na životu."-procijedio je kroz zube.
Vukao me za sobom. Ušli smo u nekakvo skladište. Sve je bilo prljavo i tako hladno. Sva sam se naježila. Sama pomisao na to što će mi se dogoditi stvaralo je još veći strah. On je pričao na mobitelu s nekim.
"Jel me ti zajebavaš?"
"Kakva jebena promjena plana?"
Derao se u slušalicu.
"Nema šanse."
"Ok."
Završivši poziv, okrenuo se prema meni.
"Tvoj tatica neće platit za tebe.", puhnuo je dim cigarete.
"Ja nemam oca.", uvjerljivo sam to rekla. Tako je i bilo.
"Oh, da, imaš.", hladno je rekao.
"Ne, ja, ja ne znam o čemu pričaš Justine.", suze su mi navirale na oči.
"Vidiš, ne mogu te ostaviti čak ni na životu. Znaš mi ime, prezime. Znaš moje crte lica, kako izgledam."-hodao je oko je oko mene držeći pištolj u rukama.
"Nemoj, molim te. Kunem ti se nikome ništa neću reći.", preklinjala sam ga.
"Žao mi je.", uperio je pištolj u mene.