A little bit longer.

Chapter 2. Coffe

“Ovaj dan će biti odličan” zadovoljno je rekla Megan dok je uzlazila iz kafića. Dobila je svoju crnu kafu za 10 minuta što se moglo nazvati svetskim čudom. Odlučila je da pešači do univerziteta, ne bi joj trebalo više od 15 minuta i imala je 30 minuta vremena da se upozna sa ostalim profesorima dok joj ne počne prvo predavanje. “Zvuči dobro” pomislila je. Lagano je hodala ispijajući svoju jutarnju kafu i odjednom BAM! Neko je naleteo na nju, bila je sva morka. Crna kafa i espresso s’ mlekom- dobitna kombinacija. Zar ni jedan dan ne može da prodje sasvim savršeno?!

 “Moja haljina!” vrisnula je Megan ugledavši svoju uništenu haljinu.

“Pa zar ne gledaš gde ideš?!” vikala je Megan na dečka koji joj se uporno izvinjavao pokušavajući da joj očisti haljinu salvetama.

“Prestani!” rekla je odguravajući nepoznatog uništitelja haljine od sebe.

“Tako mi je žao..” rekao je tužno, bacajući salvete u kantu za smeće pored njih.

“I trebalo bi da ti bude..” iznervirano je odgovorila Megan i odjednom zastala nakon što je prvi put ugledala lice nepoznatog dečka. Gledao ju je zbunjeno svojim neverovatno plavim očima. Na šta Megan nije mogla a da se ne nasmeje. Odmah ga je prepoznala.

“Više mi se svidjaš kada se smeješ” rekao je. Sto je Megan navuklo samo još veći osmeh na licu.

“Odneću tvoju haljinu na hemijsko čišćenje i patiću ga.” Nastavio je on.

“Nema potrebe za tim.” Brzo je odgovorila Megan. “ Živim baš tu preko puta ulice, presvući ću se pa ću je odneti na čišćenje posle posla.”

“Posle posla će možda biti kasno, a ja ne mogu da živim sa tim da se ovako prelepa haljina uništi mojom krivicom” odgovorio je on sa osmehom.

“Možeš da odeš da se presvučes i ja ću je odmah odneti.”

“Um.. Ok. Ako ti tako hoćeš..” rekla je Megan smeškajući se.

“Tako hoću.” odgovorio je on i onda nastavio… “ Ja Sam Niall. Niall Horan.” pružajući ruku.

“Megan Stone.” rekla je nakon čega su se oboje nasmejali.

*-*-*-*-*-*

“Živiš ovde sama?” pitao je Niall Megan dok su ulazili u stan.

“Ne. Imam dva cimera. Rachel i Bena, oni su vereni. Otišli su na doručak.” odgovorila je.

“Možeš da sedneš, začas ću” dodala je.

“Pa predpostavljam da ti nisi verena… Onda bi bilo i četvrtog člana.”  rekao je, sedajući na kauč i okrećući se prema sobi u koju je Megan ušla.

“Ne… Sama sam.” rekla je Megan iz sobe. “A sta je sa tobom?” rekla je dok je provirila glavom iz sobe gledajući u Nialla.

“Takodje sam.” odgovorio je Niall, smeškajući se Megan.

“To je ok..” rekla je klimajući glavom nakon čega se vratila oblačenju. Začas je navukla čisto belu haljinu i ponovo sako koji srećom nije bio poliven kafom. Uzela skoro uništenu haljinu i stavila je u kesu koju je našla pored kreveta i vratila se u dnevnu sobu.

“Ou.. Izgledaš prelepo u svakoj haljini.” rekao je Niall gledajući u Megan.

“Hvala..” odgovorila je gledajući dole sa osmehom.

“Ovde je haljina” rekla je pružajući Niallu kesu dok su hodali prema vratima.

“ Mogu li da dobijem tvoj broj?” pitao je Niall, što je zbunilo Megan.

“Umm.. Ovaj..”

“Da bi ti javio kad je haljina gotova i znao kad da dodjem da je donesem” brzo je govorio Niall, kao da mu je bilo neprijatno.

“Ah, da.” rekla je uzimajući hemijsku i papirić sa stolčića pored izlaznih vrati.

“Izvoli.” rekla je pružajući mu papirić.

Čudna tišina ih je pratila dok su silazili niz stepenice, a Megan je odlučila de je prekine.

“I kad imaš koncert u Njujorku?” pitala je.

“Oh, pa ti znaš ko sam?” iznenadjeno je pitao Niall.

“Naravno da znam.” rekla je sa osmehom.

“ Mislio sam da ne znaš, posto nisi vrištala kad si me videla, mislim jesi, ali ne na taj način” rekao je. Nakon čega se Megan nasmejala. “Izvini zbog toga” rekla je.

“U redu je. Koncert je u petak.”

“Gde idete posle toga?”

“Nigde, imamo malu pauzu pa posle nastavljamo turneju u Australiji.”

“Super” već su bili stigli na ulicu. Megan je poledala na sat. “Pa bilo bi bolje na nadjem taksi ili ću da zakasnim prvog dana na poslu.”

“Ok. Pozvaću te” rekao je Niall.

“Vidimo se”

“Vidimo se” rekao je mašući, a Megan mu je uzvratila. Zatim se približila putu i povikala “Taksi! Taksi” nekom srećom taksi je odmah naišao. “Ovo uopšte nije tipično za Njujork” pomislila je Megan i ušla u taksi. Ubrzo je stigla na univerzitet, svi ostali profesori su delovali super i mladji i stariji. I onda je zvono zazvonilo, bilo je vreme za njeno prvo predavanje. Stigla je ispred vrati njene učionice, duboko udahnula i ušla unutra. Stigla do katedre i videla nasmejana lica studenata.

 “Dobro jutro, ja sam profesorka  Megan Stone i predavaću vam dramu ove godine. Nisam mnogo starija od vas i mislim da ćemo se dobro slagati.” počela je. Pogledom je prolazila kroz učionicu a pogled joj je zastao na tabli na njoj je guledala datum koji joj je promenio život a da to nije ni znala, datum koji će zauvek pamtiti 1.09.2020.

Nastavak je kraći od predhodnog. Ponovo bih vas zamolila da delite priču sa ostalima ili kako god mozete, ako ne bude bilo više čitalaca prestaću sa ovom pričom. Hvala vam.