Druga prilika

Odluka

Stojim mirno i gledam u njega.Ne želim da ga povredim, ali moraću.On je mene povredio i želim da i on oseti ono razočaranje koje sam ja osetila kada je odbio da bude sa mnom.Da li ustvari to želim? Da li zaista stvarno želim da mu naudim?Naravno da ne.On je moja bio moja prva ljubav, ne želim mu ništa loše, ali ipak želim da mu vratim zbog onoga što mi je učinio.Skupljam snagu da izgledam hladnokrvno i smireno.
"Sada je kasno Ivane,žao mi je.", odgovaram sa uzdahom i posmatram njegovo zbunjeno lice.
"Kako misliš da je kasno?Zar ti mene ne voliš?, netremice gleda u mene i očekuje moj odgovor.
"Volela sam te mnogo.Uvek ćeš imati posebno značenje za mene, ali život ide dalje.Ja ne mogu zauvek tebe čekati."
Gleda me i prilazi jedan korak bliže meni.
"Ali Mia ja zaista želim da budemo zajedno.Sada znam šta tačno osećam.Znam da sam pogrešio što sam te pustio, ali tada jednostavno nisam znao šta da radim.Izvini."
"Ivane moraš da shvatiš da ja više ne osećam isto prema tebi.Pojavio se neko drugi u moj život i ne želim da kvarim to.Razumi me i odustani.", odgovaram smireno i osećam trunku tuge što mu ovo govorim,ali moram.Zaslužuje da zna istinu.
"Znači to je u pitanju?Sada je neko drugi došao na red?A ja Mia?Zar ti više ništa ne značim?", podiže ton i udaljavam se od njega.
"Nemaš prava da se mešaš u moj život.Imao si svoju priliku, ali tada nisi hteo da je iskoristiš.Znaš i sam koliko sam bila zaljubljena u tebe, a ti si se pravio lud.Sad je kasno da se kaješ.Izvini, ali ja sada ne želim tebe", okrećem se i ulazim u dvorište i time završavam ovaj razgovor.Ostavljam ga da stoji u čudu i ulazim u kuću.Bacam se na krevet i suze već same kreću.Znam da sam morala to da mu kažem, ali me boli.Boli me što je sve tako ispalo, ali ja volim Kristijana.Ne želim da ga izgubim, previše mi znači.
Uzimam telefon i kucam mu poruku:
"Kako si?Brinem za tebe."
Naslanjam glavu na jastuk i razmišljam o Kristijanu i prethodnih 5 meseci.Mnogo sam se vezala za njega,mnogo mi je postao drag.Ni sama nisam mogla da verujem da ću ikada više moći da volim nekoga toliko jako.Samo da sve bude u redu sa njim, ne volim da ga gledam tužnog.
Oglasio mi se telefon i brzo ga uzimam da vidim šta je odgovorio.
"Dobro sam.Prošetao sam malo sa Anom i evo trenutno večeramo.Nemoj da brineš, sve je u redu.Volim te."
Osećam kako me obuzima talas sreće i ne mogu da prestanem da se smejem.Nikako ne mogu da izbacim iz glave njegov glas kako mi prvi put govori da me voli.To je neopisiv osećaj.

Budi me zvono telefona i teško otvaram oči kako bih videla ko zove.Kristijan.Možda se nešto desilo.Za sekundu sam se razbudila i javljam se.
"Hej,da li si dobro?", pita ga zabrinutim glasom.Čujem kako se osmehuje.
"Dobro sam, ne brini.Žao mi je ako sam te probudio, ali moram da razgovaram sa tobom.", zvuči ozbiljno.
"Kristijane je l' je sve u redu?"
"Ne znam još uvek, ali kad budeš ustala i doručkovala, javi mi.Naćićemo se na našem mestu pa ću da ti ispričam.Samo nemoj da brineš, sve će biti dobro.", osećam olakšanje i brzo ustajem kako bih se što pre sredila i otišla da ga vidim.
Našli smo se za sat i po vremena u parku, našoj klupici.Sedimo, držimo se za ruke i pažljivo slušam šta mi priča:
"Ragovarao sam sinoć sa mamom.Tata je kao i po običaju kasno došao kući.Ona kaže da je sve u redu među njima i da nema razloga za brigu.Baš joj nešto i ne verujem.Rekla je da tata ima dosta posla i da ne postiže sve da uradi i zato ga nekad nema po celu noć.Ona je ljuta na njega što nas zanemaruje zbog posla i što ne provodi dosta vremena sa mnom i sa Anom.Pitao sam je da li postoji još neki problem, da li ona možda misli da je on vara.Ona me je samo zapanjeno pogledala i odmahnula glavom.Rekla je da joj on te ne bi učinio jer je previše voli, samo mu dosta zamera što toliko radi.Nagovara ga da smanji radno vreme i da se posveti više porodici.Mogu ti reći da mi je pao kamen sa srca što nije neki veći problem u pitanju.Bilo je pametno što smo popričali iskreno i što sam saznao istinu.", gleda u mene i osećam da više nije napet kao sinoć.Izgleda bolje, nije više onako sav potišten.Jako mi je drago zbog toga.
"Eto vidiš da je sve u redu.Ne brini, biće oni dobro.Važno je da si pričao sa njom, ostalo će sve doći na svoje mesto.", stežem mu ruku.
"Hvala ti Mia.Ne znam šta bih da nije tebe sada.", tiho govori i gleda u zemlju.Podižem mu glavu i spuštam lagani poljubac na njegovo čelo.
"Uvek ću bitu tu." ,šapućem mu i privlači me u zagrljaj.