Don't let me fall

She was just an ordinary girl

Katherin,mnogi bi rekli da je samo jedna obična devojka. I jeste,upravo to je ona bila. Po izgledu je bila kao njene vršnjakinje,ali ono što je ona osecala se nije moglo meriti sa drugima. Bila je posebna i jednistvena što je činilo najboljom. Ljudi u njenom okruženju su bili ponosni,puni samopouzdanja i ni malo obzira prema drugima. A ona ,ona je to shvatala kao onu vrstu ljudi koji su i pored svega lošeg u sebi imali dobre strane samo im je bila potrebna osoba koja će videti tu njihovu bolju stranu. Ona je imala tu sposobnost i često verovala ljudima jer je znala da se ljudi menjaju. Bila je uvek iskrena, nasmejana, vesela, razigrana, osoba koja je znala živeti, koja se nije bojala budućnosti. Imala je toplo srce, dušu deteta, bila je puna života, hrabro je koračala ka svojim snovima,mada su oni bili daleko od nje,mnogo dalje nego što je ona mislila.

Uvlačila bi se u knjige koje su joj predstavljale novi,samo njoj poznat svet i tu je živela svoje snove jer je znala da samo realnost postoji koliko god gruba bila i verovala je da se čuda ne dešavaju. Takvi ljudi su valjda i bili oni najbolji,najizdržljiviji,nadali su se neočekivanom kako bi što manje izgubili. I gubila je,mnogo puta,čak više nego što je i svesna,ali je ništa nebi slomilo jer je znala da sa jakim koracima u život koraca. Takođe je znala da dobroti i milosrdnosti u ovom svetu nema mesta,ali se borila dokazati suprotno. Baš ona je bila čist primer dobre,mirne i staložene osobe koja se svim silama truditi promenuti svet na bolje,dokazati ljudima da je život i suviše kratak da bih ga trošili u mržnji.

A nju je krasio njen božanstveni osmeh i zelene oči u koje kad pogledaš kao da gledaš u jednu veliku,zelenu livadu kojoj nema kraja. Izgledalo je kao raj. Njen duboki,staložen pogled i blistavi,široki osmeh su ulevali nadu u ljudske živote. Znala je to i zato je čuvala sve dragocjeno što je imala i bila ponosna na sve,bila zahvalna za svako novo jutro jer je znala da neko nema ni to.

I svako ima svog nekog, svog nekog ko je ukrao njegovo srce, nekog o kome svakodnevno misli, nekog koga traži u pesmama, nekog koga želi kraj sebe, nekog koga nikada neće prestati voleti. Svako ima svog nekog koga se seti ujutro kada se probudi i navečer prije nego utone u san. I ona je imala tog nekog,ali u knjigama. NJenog zamišljenog princa koji ju je čekao. Jedino u šta je verovala je to,da će se on jednom pojaviti i promenuti njen svet.

Hoće li se Katherin snaći u ovom svetu gde živi ljubomora,osveta i okrutnost i dali će uspeti promenuti život njoj bliskih ljudi? Dali će ikad upoznati svog surovog ,iskvarenog princa i hoće li ga uspeti promenuti? Koliko jako istina boli? Dali jače od laži?

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Eto,to je uvod u moju priču. Ovo je samo jedna priča u nizu koje sam napisala. Ona ima posebno mesto u mom srcu. I ako nemam svoje čitaoce,voljela bih kad bih bar neko pročitao ovo i rekao mi svoje mišljenje. :)