Don't let me fall

People change

Njene savršeno smeđkasto-žute oči su se uklapale u njenu svetlu put ističući svaku crtu njenog mršavog lica. Čak se ni u obrazima nije primećivalo crvenilo. Smeđa kosa joj je padala preko leđa sa nekoliko pramenova preko nežnog i glatkog lica. Bila je vitka devojka,nije imala mana,jednostavno savršena. Kao da je izmišljena baš tog trenutka. Osmehivala se i onda kad je ispred sebe ugledala uplašenog Zayna. Kao da nije upoznala svet pa joj je sve smešno pa čak i Katherinina zbunjena faca dok ju je posmatrala. Zayn je bio toliko uplašen da je izgledao kao da ima nameru podići ruku na nju,kao da ona radi nešto ne primereno što mu je smetalo. 

"Nebih trebala biti tu. Zašto uvek praviš jebeni problem od svega?" - Blago rečeno,derao se na nju ljutitim glasom. Kao da je ona njegovo vlasništvo i kao da mora da radi ono što mu on kaže. A ona se opet činila drugačije. Nije je toliko dodirivalo što Zayn bilo šta kaže za nju,ali se ipak planula u trenutku kad je povisio ton na nju. Njen široki i blistavi osmeh je nestao sa lica kad se okrenula prema njemu nameravajući mu odgovoriti. Katherin'in pogled je bio daleko uprt u Zayn'ovu ljutitu,nervoznu facu. Izgledao je čudno,mada ga je Katherin dosta puta videla u sličnoj situaciji,ali definitivno nikad nije izgledao ovako čudno. Pokušavala je sama saznati šta se dešava jer nije dobila reč da ih sama pita. Ali teško,sa Miinog lica se samo moglo pročitati nezadovoljstvo i ljutnja na Zayn'a. Bila je malo drugačija od njega. Više staložena i sa mnogo više strpljenja od njega. Bar se tako činila. 

"Kćeri,ko je zvonio?" - Duboki,pomalo promukli očev glas se oslušio sa stepenica prekinuvši bilo kakvu svađu između Zayn'a i Mie u tom trenutku. Njihovi pogledi su se usmerili ka njemu,a on je polako silazio niz drveme stepenice ostavljajući zvučni trag na svakoj od njih. Kao da će se slomiti. Bile u stare i uvek su škripale. To im je odvuklo pažnju,a škripanje starih ,drvenih stepenica je ublažavao tišinu tog trenutka. Očeve oči su izvirivale iza vrata pokušavajući shvatiti ko je vani,ali bilo je teško jer je mrak zaista pao u ove kasne ponoćne sate. Tek kad je dovoljno blizu prišao da vidi ,Zayn je stao ispred Mie primetno prikrivajući njeno lice i nju celu što Katherin i njenom ocu nikako nije bilo jasno. 

"Mi idemo. Vidimo se sutra u isto vreme." - I ne obazirujući se na Katherin i njenog oca,okrenuo se te uhvatio Miu za lakat ruke. Verovatno ju je uhvatio snažno kad je ona zarežala na njega i otrgnula se iz njegove ruke hodajući ubrzano prema crvenkasto smeđem ,novom Mercedesu koji Katherin takođe do sad nije viđala. Jako dobro je znala kako izgleda Zayn'ov auto,a ovo nije bilo njegovo. Za tili čas su nestali. Dok je zaklopila svoje umorne kapke i otvorila ih,njih više nije bilo u blizini. Nije čak znala ni u kom su pravcu otišli ,jeednostavno su nestali. 

"Ko li je ta devojka?" - Zabrinut očev pogled je i dalje bio na mestu gde je pre nekoliko minuta bilo to auto. Katherin je polako zatvorila vrata presecajući očev pogled. Umorno je odšetala do stola gde su i dalje bili razbacani papiri sa dijalozima te ih krenula slagati i dalje zamišljena. Šta li se to desilo i ko je ta devojka zapravo? -pitala se ,ali ni sama nije mogla pronaći odgovor  tom pitanju.

"Neznam oče. Nisam je do sad viđala." - Možda nezna sad,u tom trenutku,te noći,ali svakako će saznati. Time je dala sebi još jedan zadatak,zadala cilj koji će i te kako ostvariti. Slagajući papire nežnim rukama ih je skupila u hrpicu te ih ostavila na radnom stolu,a ona se tihim koracima popela do svoje sobe,zamišljeno i radoznalo gledajući kroz prozod do Zayn'ove kuće koja se jako dobro mogla videti. Ispred kuće je stajao isti onaj mercedes koji je malopre bio u njenom dvorištu,a pored njega je bio prakiran Zayn'ov auto. Tad je već bila sigurna da su tamo oboje,ali nije skupila hrabrosti da ode tamo i dozna šta se desilo pre nekoliko minuta ispred njene kuće.

***

"Zayn!"- Mio i razdragan glas kao i uvek je zovnuo Zayna. Okrenuvši se ,ugledao je Katherin koja je stojala samo nekoliko mentara dalje od njega. U školskom hodniku nije bilo nikoga. Bilo je to vreme između časova. Katherin je znala da Zayn sa njom nebi razgovarao ako postoji ikakva mogućnost da ih neko vidi.