Don't let me fall

It's too late to return

"Ne brini se Josh. To je samo jedan mali skok sa malo veće skakaone. U ostalom,svi smo to uradili. Ako želiš postati naš član,moraš to uraditi." - Tamni,duboki pogled je bio uprt u to preplašeno i iznemoglo lice koje je jasno iskazivalo strah i nesigurnost. Zayn je sa sigurnošću pokušao nagovoriti Josha da skoči sa te skakaone koja je bila toliko jeziva ,a naročito u ovoj dubokoj noći kad se ni voda nije jasno primećivala. Bilo je sve mirno i sigurno ,a Josh je bio ubeđen da ekipa od pet momaka žele samo dobro za njega. 

"Idemo." - U njegovom drhtavom glasu se sve više osjećao strah ,ali i žudnja za nečim. To nešto je verovatno njemu bilo mnogo važnije od bilo kakvog straha ,to je bila jasna čežnja za novim društvom i beg od samoće i straha što su svakako ovih pet momaka posedovali. A Josh je samo hteo biti jedan od njih. Zar je to toliko strašno? Sve nesigurnijim koracima je hodao do železnih ,verovatno dobro pričvršćenih stepenica koje su vodile do skakaone koje se te noći činila kao neboder. Zayn je jasno davao potporu Joshu ne navodeći ga na bilo kakvu sumlju. Hodao je korak za njim,dobro pripremljen za skok. Josh je mirno,duboko uzdahnuo ,ubrzanim disanjem te se počeo penjati stepenicama dobro promatrajući i brojeći svaku od njih. Hladni materijal od metala i željeza kao da su mu sekli prste,a mesec kojem je bio sve bliže,kao da mu je jasno govorio da pravi najveću grešku u životu. Šta tu ima loše? Oni su dobri momci,a uskoro ću i ja postati deo njih. Ne želim da vide strah,neću se osramotiti i ovaj put. Sigurno i sve više samouvereno je mislio te se popeo i na poslednju stepenicu u velikom nizu. Bilo ih je tačno 123. Bio je siguran da ni jednu nije zaboravio ili preskočio. Ova činjenica ga je samo još više plašila ,ali kao da nije bilo onoga što bih ga dovoljno uplašilo i razuverilo da to nije dobar potez. 

"Dobro. Kad budeš spreman,reci."-  Tamnoputi dečko večeras je izgledao kao vrag u crnoj majici i crnom kupaćem šorcu. Sve ovo kao da ga je od nečega sakrivalo u ovoj noći. Josh je verovao da je Zayn i suviše iskusan u ovome i da se verovatno zbog toga ne plaši. I nije mu trebalo mnogo da razmišlja,nije se predomislio. Lagano je uzdahnuo hladan vazduh koji mu je parao grlo i stao pri kraju skakaone. Desnim ćoškom oka je posmatrao Zayna kako bih se uverio da će i on skočiti sa njim.

"Spreman sam." - Ove rečenice ni on nije bio svestan i u glavi je nije memorisao. Ponašao se kao da još razmišlja i ako je odlučio i svesno znao da nema povratka. Kod njih nikad nije bilo povratka. Niti će kad biti. Dečko pored Josha je od usana složio mali polu osmeh ,kao da mu je drago što je Josh pristao. Moglo se čuti i navijanje i glasovi podrške ostala četiri momka odozdo. Do duše,slabo su se čuli jer su bili jako udaljeni,ali su se čuli što je Josha podstaklo da to uradi. 

"Idemo na tri." - Žestoko i oštro ,Zayn je po poslednji put pogledao Josha da vidi dali je zaista spreman. A onda je bacio pogled na reku koja je bila jako bistra i u kojoj se jasno mogla videti velika,debela brana koju Josh verovatno nije primećivao. "Jedan,dva,tri!" -Ovo su bile i poslednje reči koje je Josh čuo. Iste sekunde kad je Zayn rekao 'tri' ,on je skočio ne gledajući u Zayna. A Zayn,on je ostao gore ,ne mareći za njega i ne planirajući da skoči zajedno sa njim. Zapravo,to nikad nije ni uradio. Niko od njih. Ovo je bila zamka kako bih prestrašili Josha. I kad se čuo dubok udarac u vodu,znali su da je Josh sad duboko pod vodom. U istom trenutku se začuo glasan smeh svih pet momaka. Zayn nije skidao pogled sa vode jer je želio videti Joshovu reakciju kada izađe iz vode. Ali to se nije desilo,Josh nije izlazio. Čak ni nakon pet dobrih minuta. Smeh se najednom ugasio ,a onda su videli ono što verovatno nisu očekivali. Bar ne u tom smislu,ne tako i ne tad. Joshovo telo se podiglo na površinu,a oko njega se sve više povećavao ,sad već ogroman mlaz krvi. Da,svima je bilo perfektno jasno šta se desilo.

"Zayn,Josh je udario u branu! Povređen je." - Zayn je čuo dobro poznat glas svog prijatelja,Harry'ja koji je bio i više nego preplašen. I ne samo on,svi su se tako osećali u tom trenutku. Zayn nije razmišljao ni sekundu,okrenuo se te krenuo silaziti niz iste one velike,dugačke i hladne stepenice te otplivao u vodu pokušavajući pomoći Joshu i izvući ga iz pakleno hladne vode koja se tad mešala sa bistrom ,crvenom krvi. 

"Šta se tamo dešava?" - Izvadivši povređenog Josha iz vode,Zayn i njegova ekipa su pogled usmerili ka niskom,bucmastom čoveku koji je sa lampom u rukama stajao sa druge strane reke. Bili su svesni da preživljavaju veliki problem i da je u ovom trenutku ostati sa Joshom i pružiti mu bilo kakvu pomoć bio prevelik rizik. Bez razmišljanja,Harry,Liam,Louis i Niall su otišli u svoja auta i pobegli glavom bez obzira. Zayn ovoga puta nije znao šta da uradi i sad je osećao strah više nego ikad i bio neodlučniji više nego ikad u životu. Shvatio je koliko opasno je ostati sa Joshom pa je uzeo svoju odeću koja je bila na domak njega,seo u auto i pobegao. Bio je siguran da će Joshu neko pomoći i iskreno se molio da preživi. Zayn u tom trenutku,dok je besan stiskao kvačilo gasa na svom autu,nije bio svestan svojih grešaka i konkretno ove greške večeras. Čak nije ni znao da je možda ubio čoveka,dečka koji nije to zaslužio ni na najmanji način. Ali opet,pored svega što je upravo doživeo i vidio,nekako je osećao da ce Josh biti u redu i vremenom je sve manje mislio na njega. Kao,kao čovek bez srca,bez osećaja i duše. A imao je sve to,posedovao je svaki deo osećaja,ali se nikad u životu nije koristio time. I Zašto bih kad je bio uveren da se silom može rešiti sve. I nije mnogo pogrešio,u ovom svetu je definitivno tako i bilo. 

*****

Jesenji,topao vetar je milovao njene meke ,svetle obraze dok je sigurno koračala putem do svoje škole. Ovaj prizor je bio tako čudan. Vetar kao da je imao nekakv svoj cilj,želju da privuče bar jednu sekundu njene pažnje. Mrsio joj je savršeno počešljanu kosu,njenu široku majicu razbacivao na sve strane,a ona je samo vešto i čvrsto držala svoje knjige u naručju i hodala. Do duše,mnogo teže i sporije nego inače,ali je hodala. Čak joj pažnju nisu privukli ni učenici iste te škole koji su bili oko nje. Svi su bili u nekom svom svetu,verovatno kao i ona. Njene misli su zaokupirale za nju,mnogo važnije i zrelije stvari od današnjeg vetra ili ljudi oko nje od kojih je svatko u glavi imao jasnu,ali opet lošu predstavu nje. Katherin to nije mnogo zabrinjavalo. Zašto bi se ona mjenjala zbog osoba kojima nikad nije bila draga? Bilo joj je jasno da svaka osoba na ovom svetu mora imati nekoga ko je mrzi ili barem ne voli. 

"Katherin,lep ti je džemper." -Iza sebe je čula dobro poznati ženski glas,ali nije je naterao da se okrene. Jako dobro je znala da je to bio samo jedan deo svakodnevne provokacije. Katherin je često nosila taj džemper. Bio joj je drag. Uspomena na njezinu majku i pored svih provokacija na račun tog džempera,ona nije imala nameru da ga skine niti zameni nekim drugim. Više je čak ni ne pogađaju te silne provokacije. Sad sve to podnosi sa osmehom jer zna da je život samo jedan i dovoljno vredan da ga ne unište zlobne osobe. Na ovu rečenicu su se svi okrenuli prema njoj posmatrajući njen ištrikani,maslinasto zelenkasti džemper. Čak su joj se smejali i najpopularniji dečki u školi,ta 'savršena' petorka koja svakako nije bila tako dobra kao što se predstavljala. No i ona je imala svoje oružje,mnogo opasnije od bilo kakve provokacije,a to je bio svakako osmeh kojim je sve pobeđivala. 

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Aaaa nisam verovala da neko čita moju priču! Slučajno sam ušla ovamo ,a kad sam videla komentare ,iznenadila sam se pošteno. Popravili ste mi daan i mnogo vam hvala na tome. Nikad nisam razmišljala da ću nastaviti pisati ovu priču jer sam bila uverena da se nikome ne sviđa. Ali eto,zahvaljujući vama,napisala sam i prvi deo. Logično je da će jednu od glavnih uloga imati dečki iz 1D-a pa sam ih odmah otkrila. U ovoj priči vlada pravilo da dobre devojke vole loše dečke. 

Eto,nadam se da ćete pročitati moj prvi deo i reći iskreno mišljenje,mnogo bi mi značilo. I izrazite želju,dali zaista želite da pišem dalje jer ja još uvek nisam sigurna da neko čita moju priču. I još jednom vam mnogo,mnogo hvala za sve. <3