XII

125 10 11
                                    

Opet je sve bilo mirno. On je udahnuo vazduh. Ah, ta kislša. Džordž se okrenuo ka Emi. Ona je otvorila oči.
- Sta se...događa?
- Gotovo je...- rekao joj je iskrenim pogledom.
- Stvarno?
- Da. Možeš li?
- Mislim da mogu.
Pomogao joj je da ustane. A onda su se pogledali. Crnim i zelenim ocima. I kada je zora osvanula, uz čvrsto spojene ruke, izašli su. Našli su put. Zaustavili su jedan crni automobil... Vrata su se otvorila...
Džordž je otvorio oči. Ona je spavala kraj njega. Ruku je držala na njegovim grudima. Sve je bilo gotovo. Konačno. Osvrnuo se na sliku njega i Elizabet. Ponovo je bila cela. Shvatila je istinu. Smirila se... A on je pobedio prošlost i dobio budućnost. Poljubio je Emu u čelo. Pogledao je u plafon. A zatim zatvorio oči...

Skriveno liceWhere stories live. Discover now