Stvarno ne znam što mi se tamo dogodilo. Sve je išlo super, a onda sam došla do njega. Izgledao je kao san. Bio je savršen na svaki način.
Ali ja sam se morala obrukat ko i svaki put. Nisam normalna, upoznam lika prvi put i blenem u njega ko da je duh, stvarno me sramota. Kad malo bolje razmislim, nisam ja jedina koja je samo stajala i gledala, i on je mogao pružiti ruku i zaustavit me, al neee i on je samo stajao i gledao. To je dobro.
Trenutno sam stajala na sredini travnjaka. Na postolju ispred mene je stajao moj bijeli mikrofon. Glazba je započela, a započela sam i ja.Nakon što sam završila sa pjevanjem, naklonila sam se igračima. Sa sigurnošću mogu reći da su bili oduševljeni. Ćora je imao veliki osmijeh na licu koji sam mu ja uzvratila. Zaputila sam se prema Matei koja nije bila puštena na travnjak. Jadnica, a tako se veselila. Nema veze ionako će ih upoznati.
Ona me dočekala se ogrmonim osmijehom. Skočila je na mene i krenula vrištati. Tipična Matea.
"Ovo je bilo odličnooo!! Kraljice moja!"
"Hvala, hvala, a sad silazi sa mene hahaha."
Krenule smo prema jednoj svlačionici koja nije bila namijenjena ni za koga. Tu nam je ona draga, dosadna žena rekla da se možemo presvući. Obukla sam ovo. 🔽
A matea kao vjerna navijačica je obukla ovo. 🔽
Skupila sam kosu u rep i uputile smo se prema tribinama. Stadion se već počeo popunjavati, pa smo požurile na naša mjesta. Mjesta su nam bila tri, četri reda od fotografa. Sjele smo i započele priču o igračima.
"Pričaj mi sve. Kako je bilo, jesi bila nervozna i tako dalje. Ajde."
"Evo, evo. Pa mislim došla sam tamo i onda mi je trener rekao da se upoznam sa njima. I tako sam ja fino pružila ruku svima hahahah."
"A nemoj me zezat, cuj pružila im ruku. Daj pričaj daljee. A jesi se upoznala sa Ćorlukom, jel pito za mene, šta ti je reko?!"
"Polakooo, stišaj see. Pa jesam, samo sam mu pružila ruku."
"A stoko. Čuj samo ruku pružila, pa ja bi skočila na njega i ne bi silazila dok me neko ne natjera."
"Hahahahh a znam da bi."
"Nego ajde pričaj dalje."
"Hmm.. Hmm.. Ćora je skočio na mene i zamalo mi kosti polomio i rekao mi je da me voli, bar mislim da je hahahha. A iiii.. Zagrlila sam Lovru.", rekla sam sa uzbuđenim izrazom lica.
"Zezaš meeee! A jesii, kofol neka mirna cura, a ona vamo oženjenog muškarca grliš. Sram te i stid bilo."
"A marš. I da se ispravim, nisam ga ja zagrlila već je on mene ha ha."
"Sviđaš mu se."
"Oženjen je."
"Neš ti."
"Čuj neš ti. A jesi luda."
"Samo govorim istinu. Aj šuti."
"Daj daj, pričaj mi još šta je bilo."
"Paaa... Možda sam se malo obrukala kad sam došla do Pjace."
"Štaaa?! Kako bonaaa?!"
"Tiše, tišee. Pa fino. Nisam mu niš rekla niti sam mu pružila ruku."
"Pa kozo šta si radila onda."
"Gledala u njega.", rekla sam tiho
"Zezaš, jel da. Nemoj mi reć da ti se sviđa."
"Kako će mi se sviđat kad ga ni ne znaaaam!"
"Pa nema veze, ne znam ni ja Ćorluku pa ga
volim.""A to si ti. Ma ne znam ništa, samo znam da je savršen."
"Naša mala Ana se zaljubljujeeee!"
"Ajde šuti."
"Okej hahahahah."
"Ej hoćeš ti onda samnom do dolje ili ćeš ostati ovdje? Znaš jer ja moram sad ić."
"Ostat ću ja ovdje, čuvat mjesta hahaha."
"Kako god oćeš. Vidimo se.", poljubila sam je u obraz i ona mi je rekla, "Sretno kravo, razvali."
"Hvala hahahaha."Spustila sam se do ulaza na travnjak i tu sam čekala da svi krenu ulaziti. Kada su se svi poredali, bilo je vrijeme za Tursku himnu. Neki dečko je otpjevao, imao je glas anđela. Sljedeća sam bila ja na redu. Prije nego što sam krenula, Rog mi je poželio sreću. Stala sam na sredinu i čekala glazbu. Otpjevala sam himnu i nasmijala se sama sebi.
Kada sam pogledala u igrače, vidjela sam da Marko gleda u mene, nasmijao se i rekao "Bravo." Od te jedne jednostavne riječi mi je srce počelo ubrzano kucati. Užasno sam se zacrvenila i zahvalila mu se. Zaputila sam se sa onim dečkom na tribine. Putem sam razmišljala o njemu. Sve kod Marka me užasno privlačilo. Znam da smo se tek jutros upoznali, i to kakvo upoznavanje, ali mi se ne radi počinje sviđati. Stvarno sam željela da pobjede ovu utakmicu.
Vote,comment ❤️👤
YOU ARE READING
Njegova princeza~Marko Pjaca
Fanfiction"Ako ikad ne bude mi stalo, to ću zvati svojom pobjedom."